nedelja, 24. maj 2020, 11:00

Pristupačan program: Privredna istorija Srbije - Nezdrav kamen (SZJ)

Sredinom 19. veka, sve do otvaranja Topolivnice u Kragujevcu, kao prvog velikog potrošača, ugalj u Srbiji nije imao nikavu vrednost.

Čobanin iz sela Senje kod Despotovca Lazar Pandurović je čuvajući svinje naišao na rasute komade sjajno-crnog kamena koji mu se slučajno zapalio. Kako pravi kamen ne gori nazvali su ga Nezdrav kamen. A bio je to kameni ugalj visokog kvaliteta. Tako je 1853. otvoren rudnik Senje. Naš najstariji aktivni rudnik.

Sledećih nekoliko decenija rudarsto u Srbiji doživeće veliki, skoro fascinantan razvoj. Rudarski zakon usvojen je 1866. godine u kojem se navodi: "Sve rude i kopovi bili oni na zemlji ili na površini jesu dobro državno a ne onoga čija je zemlja".

Ta grana privrede dovešće u Srbiju niz stranaca: Ignjata Bajlonija, Franju Fšetečku, Jovana Apela, Samuila Minha, Đorđa Vajferta, čija su ulaganja rudarstvo preobrazila u industriju ostavivši neizbrisiv trag u razvoju Srbije.

Pred Prvi svetski rat u Srbiji je aktivno radilo 174 rudnika. U to vreme su srpski rudnici proizvodili sve vrste ruda. Izuzev soli.

Autor i urednik: Božidar Đuran
Snimatelji: Dušan Živković i Hadži Vladan Mijailović
Montaža: Ksenija Savićević
Obrada: redakcija Aktuelnosti