Naime, ako nemamo pravo na iluzije u svakodnevnom životu ili smo ih izgubili u besomučnoj trci s vremenom, novcem i golim preživljavanjem, da li onda imamo pravo na iluzije u pozorištu, odnosno da li pozorište ima pravo na iluzije u ovom i ovakvom svetu ili je to svojevrsna umetnička subverzija!?

Da li je pesimizam ako kažemo da živimo u najgorem od svih svetova, ili je optimizam ako pođemo od premise da je ovo najbolji od svih svetova, da je važno samo to da smo živi i zdravi, da se tešimo da smo znali i za gora vremena, ili da nam ona tek slede, a da je raj na zemlji ostvaren već samom činjenicom da imamo, s vremena na vreme, i pogled na pakao!?

Najzad, da li u ovo odurno, postcivilizacijsko doba uopšte imamo prava i mogućnosti da razmišljamo u kategorijama optimizma i pesimizma?

U emisiji će biti reči i o drugim predstavama beogradskih pozorišta koje ne prenebregavaju tamnu stranu života i stvarnosti u kojoj živimo, ali o tome govore s izvesnom vedrinom, i ne bez izvesne ironije pa i cinizma.

Učestvuju: Slobodan Unkovski, Aleksandar Popovski, Slavko Milanović, Staša Koprivica, Nikita Milivojević...

Autor i urednik: Slobodan Savić