Наиме, ако немамо право на илузије у свакодневном животу или смо их изгубили у бесомучној трци с временом, новцем и голим преживљавањем, да ли онда имамо право на илузије у позоришту, односно да ли позориште има право на илузије у овом и оваквом свету или је то својеврсна уметничка субверзија!?

Да ли је песимизам ако кажемо да живимо у најгорем од свих светова, или је оптимизам ако пођемо од премисе да је ово најбољи од свих светова, да је важно само то да смо живи и здрави, да се тешимо да смо знали и за гора времена, или да нам она тек следе, а да је рај на земљи остварен већ самом чињеницом да имамо, с времена на време, и поглед на пакао!?

Најзад, да ли у ово одурно, постцивилизацијско доба уопште имамо права и могућности да размишљамо у категоријама оптимизма и песимизма?

У емисији ће бити речи и о другим представама београдских позоришта које не пренебрегавају тамну страну живота и стварности у којој живимо, али о томе говоре с извесном ведрином, и не без извесне ироније па и цинизма.

Учествују: Слободан Унковски, Александар Поповски, Славко Милановић, Сташа Копривица, Никита Миливојевић...

Аутор и уредник: Слободан Савић