Akademik inž. Jovan Surutka, rođen je 1921. godine u Banjaluci, a diplomirao je na Elektrotehničkom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu 1947. godine. Bio je asistent u Institutu za telekomunikacije SANU, a godine 1950. izabran je za predavača na Elektrotehničkom fakultetu za predmet Teorijske osnove telekomunikacione tehnike.

Doktorat je odbranio 1957. na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. U zvanje docenta izabran je 1954. godine, a vanredni profesor postao je 1959. Redovni profesor za predmet Teorijska elektromagnetika postao je 1968. godine, a predavao je i predmet Antene i prostiranje radio talasa. Od 1976. do odlaska u penziju 1986. predavao je Osnove elektrotehnike.

Profesor Surutka doprineo je formiranju nastavnih planova i programa pri osnivanju novih elektrotehničkih fakulteta u Banjaluci, Nišu i Skoplju i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Bio je dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Više godina bio je član Saveta za visoko školstvo Izvršnog veća Republike Srbije, član Saveta Univerziteta u Nišu i član Prosvetnog saveta Srbije.

Autor je i više od 50 glavnih projekata i idejnih rešenja. Godine 1974. izabran je za dopisnog, a 1983. za redovnog člana SANU. Za zasluge na polju nauke, elektrotehničke struke i obrazovanja dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja: dr Univerziteta "Đuro Pucar Stari" u Banjaluci, 1989; Oktobarsku nagrada Beograda, 1967; Nagradu ETAN, 1970; Godišnju nagradu Radio-televizije Beograd, 1971, 1978; Godišnju nagradu RTS-a, 1998; Orden rada sa zlatnim vencem, 1965; Orden Republike sa srebrnim vencem, 1978; Orden zasluga sa zlatnom zvezdom, 1986.

Sećanje na Jovana Surutku - O uvaženom akademiku, nosiocu trostruke godišnje nagrade Radio-televizije Beograd, za Trezor govore pioniri naše Emisione tehnike i veza inž. Momčilo Simić, (u RTB-RTS 1969. do 2005) i inž. Petar Kević (u RTB-RTS 1959. do 2001).

* Učesnici: inž. Momčilo Simić, (u TVB 1969. do 2005), inž. Petar Kević (u TVB 1959. do 2001).

* Snimano 05.12.2008, Redakcija za istoriografiju

Oktobarska snimanja - U oktobru 2009. ukupno je bilo 15 snimanja: 9 ENG snimanja, 1 snimanje u Studiju, 5 snimanja malom redakcijskom kamerom (snimatelj volonter Milena Jekić). Povodom Svetskog dana televizije pokrenuta je incijativa za održavanje turnira u stonom tenisu među radnicima beogradskih televizijskih kuća (inicijatori Borivoje Popović, Dragica Živanović, Bojana Andrić); prilog o tome emitovan je 6. novembra, ali je turnir, zbog epidemije gripa, odložen za proleće.

Obavljeno je dopunsko snimanje za specijalnu emisiju o legendarnom snimatelju Stevanu Landupu sa novinarem Zaharijem Trnavčevićem i snimateljem Donetom Zipevskim (prikazano 27. oktobra, tokom interaktivne instalacije povodom Svetskog dana zaštite audio-vizuelne baštine); a u Studiju 11 snimljene su uvodne reči Miodraga Ilića za njegove emisije iz ciklusa Taj veliki mali svet i Quo vadis, svete? (emitovane u Trezoru od 19. do 22. oktobra).

Uvodne reči pred repriziranje emisija iz ciklusa Lično viđenje i Učesnik i svedok dao je novinar Milan Vlajčić (emitovano u Trezoru od 10. do 13. novembra). Na uobičajenom mesečnom obilasku svih lokacija Televizije Beograd, snimljene su novosti i promene u Terminalu veza u Košutnjaku (emitovano 12. novembra).

Scenaristu i reditelja TV filma Sva čuda sveta (1978) Gordana Mihića sa dugotrajnim procesom reparacije filmskog materijala upoznali su rukovodilac Odeljenja filmske laboratorije Jasenka Radulović, montažer Vesna Dujmović i izvršni direktor Programske podrške Saša Đorđević (emitovano 27. oktobra na Svetski dan zaštite audio-vizuelne baštine).

Na sam Dan audio-vizuelne kulturne baštine, 27. oktobra, Redakcija je priredila interaktivnu izložbu Prošlost za budućnost koja je trajala samo tog dana u Holu zgrade u Takovskoj 10; postavka, učestvovanje posetilaca i njihovi komentari pripremaju se za prikazivanje 14. decembra na Dan arhiva u Srbiji.

Povodom dvadeset godina od događaja koji su "promenili svet" snimljen je razgovor Isidore Sekulić sa Mihajlom Kovačem, koji je, zajedno sa snimateljem Aleksandrom Ćetkovićem, izveštavao iz Berlina dan i noć kada je pao Berlinski zid, a zatim kasete sa snimljenim materijalom doneo lično u Dnevnik već 10. novembra, dok se prašina rušenja zida još dizala (emitovano 9. novembra). Tokom oktobra, a i narednog meseca, snimljeno je nekoliko učesnika, novinara, snimatelja i tehničara, koji su izveštavali iz Temišvara i Bukurešta tokom nekoliko dana narodnog bunta kojim je okončana diktatorska vladavina Čaušeskog.

U oktobru su o tome svedočili novinar Remus Avramesku, snimatelj Damir Čubrilo, rukovodilac predajnika na Vršačkom bregu Rajko Ciganović i ostali tehničari sa te lokacije, takođe i Ljubomir Milisavac tehničar Terminala veza u Aberdarevoj. O sećanjima na rumunske događaje govorili su, pred kamerama, i novinari Nebojša Spajić i Đorđe Vlajić, tadašnji izveštači za Radio Beograd. Sa snimanjima koja su još obavljena u novembru - o podvizima naših izveštača i tehničara da slike rumunske revolucije stignu do Evrovizije, a zatim i u ceo svet - sačiniće se tri emisije, te prikazati između 18. i 24. decembra, kada se pre 20 godina prevrat u Rumuniji i desio.

Naporan rad autora i stalne ekipe Trezora i cele Redakcije za istoriografiju iskazuje se količinom dragocenog snimljenog materijala, te kasnije sačinjenim raznovrsnim, zanimljivim i korisnim emisijama, ali takvi rezultati ne postoje i u emitovanju: od 20 emisija Trezora, koliko je planirano i najavljeno (u štampi i na sajtu RTS-a) u oktobru, zbog skupštinskih prenosa, nije emitovano 13 u dnevnom terminu (13.00), a ni preko Satelita (11.00) nije emitovano šest emisija Trezora. U repriznom, posleponoćnom terminu Trezor je emitovan redovno (11 puta u 2.30, šest puta u 1.30, dva puta u 3.00 i jedanput u četiri sata ujutro!), ali ni najveći obožavaoci starih emisija iz produkcije Televizije Beograd, fanatični kolekcionari i lovci na TV kuriozitete, ni sami učesnici u našim emisijama i njihove porodice i šira rodbina, ni svi ljubitelji i prijatelji Trezora - taj noćni tempo ne mogu izdržati. Broj gledalaca Trezora veoma  je mali, broj čitalaca ovog biltena Signali iz prošlosti znatno veći.

* Oktobarska ENG ekipa: snimatelji Željko Malić, Dragan Munižaba, Branko Pelinović; asistenti snimatelja Saša Todorović, Bojan Danilović, Vladimir Vesković, Milan Vrbić; snimatelj zvuka Radoš Milosavljević, Ljuba Jovanović, Slobodan Mišić, Uroš Kovačević; mikromani Gordan Jović, Nikola Mišić, rasvetljivači Darko Ristić, Zoran Nikolić, Dragan Urošević, Zoran Jovanović.
* Oktobarska ekipa Studija 11: tehn. vođstvo Žika Miljković, kontrola kamere Nenad Branković, domaćin studija Ivo Mateljak, dekor Ranko Kuzmanović, snimatelji zvuka Snežana Brković, Anton Koleski, rasveta Dane Markovski, dizajner svetla Dobrivoje Marković, tehničar magnetoskopa Bratislav Jokić, video mikser Tatjana Šajković-Stogov, kamermani Milan Ljubinković, Veljko Mišić, reditelj Milan Kundaković.
* Redakcija: Mirjana Đinđić, Vesna Došen, Vera Mileusnić, Milovan Ivanić, Zoran Žderić; ekipa Trezora: urednik istraživač Vesna Ignjatović, koordinator Bojana Milojević, organizator Gordana Grdanović; saradnici Milena Jekić, Sandra Milošević; montažeri Milorad Ćitić, Nada Dodig-Zildžić, Branislava Teodosić; autor Bojana Andrić.