Major Sotirović je u Drugom svetskom ratu bio jedan od najpopularnijih komandanata poljske Domovinske armije - Armije Krajova. Najviše je koristio upravo pseudonim "Draža", tako da ga i filmska ekipa TV Poljske, i svedoci događaja koji se pojavljuju u filmu, majora Sotirovića jednostavno zovu - Draža. Pored Poljaka, u filmu se kao svedoci pojavljuju i njegov sin i unuk, Mihajlo i Nikola Sotirović.

Kao mladi oficir, Sotirović se pridružio generalu Mihailoviću na Ravnoj Gori već u maju 1941. godine. Početkom 1942. godine na železničkoj stanici u Kragujevcu prepoznao ga je jedan ljotićevac i prijavio Gestapou. Zarobljen je i posle ispitivanja i boravka po nemačkim zatvorima i logorima u Srbiji, prebačen je u logor Ravi Ruskoj na istoku Poljske (danas u Ukrajini). Iz ovog logora je kasnije premešten u Strij, odakle beži 13. januara 1944. i priključuje se Armiji Krajova. Pošto su proverili ko je i šta je, Poljaci su ga postavili za zamenika komandanta 14. ulanskog puka (puk lake konjice) u oblasti grada Lavova (danas takođe u Ukrajini).

Sotirović je uspešno komandovao jedinicama u borbama protiv ukrajinskih osovinskih formacija, kao i u borbama za oslobođenje Lavova od Nemaca. Na predlog Komande Jugoistočnih poljskih snaga, na čelu sa generalom Vladislavom Filipovskim, odlikovan je najvišim poljskim vojnim oredenom, "Virtuti Militari". Kasnije je unapređen u čin majora Poljske armije.

I Sovjeti, koji su sadejstvovali u borbama za oslobođenje Lavova, odlikuju Sotirovića, ali ga, kao i mnoge druge poljske oficire, uskoro hapse. On uspeva da pobegne i tokom avgusta 1944. postaje komandant jedinice D-14 u sastavu Grupe Varta Poljske armije. Sovjeti ga ponovo hapse, a iz bolnice u Žešovu oslobađa ga poljska organizacija koja se borila protiv Sovjeta.
Aprila 1945. godine ponovo se priključio Grupi Varta. Poslednja akcija u kojoj je učestvovao bila je napad na sovjetsku bazu kod sela Domaradz, 25. juna 1945. godine. Posle rasformiranja Grupe Varta, krajem avgusta 1945. uspeo je da emigrira u Francusku. Živeo je u Monaku, pod pseudonimom Žak Roman. Sarađivao je i sa poljskim i sa srpskim emigrantima. Žalio je što je deo Poljske za koji se borio pripojen Sovjetskom Savezu. Sudbinu poljskog naroda u oblasti Lavova poredio je sa sudbinom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Dragan Sotirović je bio veliki vernik i hilandarski hodočasnik. Na Svetu Goru je odlazio svake godine, čak i kada mu je zdravlje bilo ozbiljno narušeno, tako da je 1987. godine preminuo u Solunu, vraćajući se sa poslednjeg hodočašća.