Trezor: Na kraju 2018.

CERN: Razgovoru nikad kraja - tokom dva i po sata neprekidnog dijaloga dvojice fizičara, prof. dr Petra Adžića i prof. dr Vladimira Ajdačića, saradnici CERN-a iz svih 40 zemalja sveta i njihovi nobelovci, doktori nauka, diplomci i studenti, na hiljade njih koji zajedno traže i otkrivaju čestice koje život znače - našlo se tu, u našoj maloj redakcijskoj sobi 101a na prvom spratu Takovske 10. Uzbuđenje istraživanja i radost otkrića obuhvatilo je i TV ekipu i sve prisutne u Redakciji. Na kraju, pokazali  smo naučnicima naš  Muzejski depo, da se pohvalimo onim što mi imamo i na čemu mi radimo istraživanja. Videćete, nismo pogrešili što smo ih doveli ovamo.

- Učesnici: prof. dr Vladimir Ajdačić, prof. dr Petar Adžić, urednik Zbirke tehničkih uređaja Milena Jekić, Bojana Andrić
- Snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Dragan Radević, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Došen, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić
- Snimano 20. decembra 2012, premijerno emitovano u "Trezoru", 27.02.1023, reprizirano 30.09.2017; Redakcija za istoriografiju

Elementarne čestice, kako energija postaje materija (skraćeno) - U najavi za emitovanje pisalo je: Naučni program Televizije Beograd, u seriji emisija Svetski izazov predstavlja CERN, Evropski istraživački centar za nuklearna istraživanja. To je jedna od najvećih laoboratorija za eksperimentalnu fiziku u svetu. Cilj - isključivo miroljubivo istraživanje elementarnih čestica, najmanjih delova materije od kojih je sve sastavljeno. Posle dve decenije, u kojima su istraživači CERN-a "tapkali" za svojim američkim kolegama u otkriću ovih čestica, 1984. godine su Van den Mer i Karlo Rubija dobili Nobelovu nagradu za otkriće dve čestice nazvane "dubl-ve" i "zed". Sve veće i veće količine energije ulažu se u ubrzanje i sudaranje protona i antiprotona kako bi se u sudaru oni raspali na što više i što manje čestice. Oprema u kojima se traga za nastankom materije i sveta i uređaji koji registruju cepanje unete materije i novu materiju koja je stvorena iz unete energije, predstavljaju vrhunsku tehnologiju. U emisiji na te teme razgovaramo sa Karlom Rubiom, nobelovcem i novoizabranim generalnim direktorom CERN-a i teorijskim fizičarem ovog Centra Leonom Van Hoveom. Dodatna tumačenja o temi gledaocima će pružiti i profesor doktor Đorđe Šijački, jedan od naših vodećih teoretičara u oblasti fizike čestica. Zbog ograničenog termina "Trezora" emisija je neznatno skraćena.
- Učesnici: prof. dr Karlo Rubia, prof. dr Leon van Hove, prof. dr Đorđe Šijački, razgovor vodi autor Veroslava Tadić
- TV realizacija: Zoran Jovanović, Beba Stepanov, Milan Đorđević, Petar Glušica, Milorad Martinović, Viktor Simić, Mihailo Mijušković, Biljana Bajčetić, Mileta Manević, Tihomir Dukić, Nataša Nikolić, Ružica Marić, Dragan Đorđević, Tanja Fero
- Premijerno emitovano 12.12.1988, Redakcija naučnog programa, urednik Vladimir Jelenković

Čestica koja život znači - prilikom poslednje posete Redakciji za istoriografiju, septembra 2017, profesor Adžić je izneo neku vrstu rezimea dosadašnjeg rada u CERN-u, otprilike ovako:    Od 2012, kada je Srbija ušla u status pridruženog člana CERN-a, do 2017, sve promene sagledavaju se  u sklopu dve kategorije, prva je  naučna kategorija, to znači fizika, a druga beneficije članstva koje država treba da iskoristi. Kada je u pitanju fizika, srpski naučnici su ostvarili izvanredne rezultate: preko 2000 radova objavljeno je u najboljim svetskim časopisima, odbranjeno je preko 10 odličnih doktorskih disertacija na Beogradskom univerzitetu,  oko 6 master teza i nekoliko diplomskih radova... Postignuti su izuzetni rezultati Cernovih fizičara, gde su i naši fizičari takođe učestvovali, kao što je npr. otkriće Higsovog bozona. Što se tiče korišćenja članstva Srbije u CERN-u, tačno je da ima državnih i privatnih preduzeća koji to članstvo uspešno koriste, ali taj broj još nije na nivou koji se može očekivati.  S druge strane odziv države je spor u izmirenju finansijskih obaveza prema CERN-u, a od toga zavisi da li će Srbija do kraja ove ili tokom sledeće godine preći iz pridruženih u punopravne članove ovog najvećeg centra za istraživanje elementarnih čestica..."

Posle nedavne vesti da je Srbija postala 23. ponopravna članica Evropske organizacije za nuklearna istraživanja, pitaćemo profesora Adžića, čim se vrati u Beograd, kako je ta vest primljena u Srpskom timu u Cernu i kako se on lično oseća danas.

- Učesnik: Prof. dr Petar Adžić, predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om i predstavnik Srbije u Savetu CERN-a
- Planirano snimanje deembra 2018; Redakcija za istoriografiju
urednice
Bojana Andrić, Milena Jekić Šotra