Sedela sam na sceni pozorišta "Zvezdara" u Beogradu sa Dušanom Kovačevićem velikim piscem. Pred očima su mi filmovi "Ko to tamo peva"," Maratonci trče počasni krug", "Sabirni Centar", "Balkanski Špijun"... mnogo napisanih knjiga. Velika je to karijera.

Dušan Kovačević sedi preko puta mene... elegantan, odmeren, bez suvišnih reči. Odvojio je vreme za ovaj intervju. Meri svaku rečenicu. Tokom intervjua odmerava koliko mogu i koliko umem da odem u nešto dublje od običnog razgovora.

Ja tragam i pokušavam da razumem sve ono što je tako savršeno spakovano negde duboko unutra a tako znalački oslikano u likovima njegovih junaka.

Koliko tu ima njega samog koliko je sve to preživljeno?
Koliko je ono čemu se mi smejemo Dušanu Kovačeviću u životu bilo smešno?
Koliko je u svim tim ličnostima deo njega samog?
Koliko je sve ono što vidimo i čitamo kroz njegove likove ON u svim nijansama jedne neistražene ljudske duše.

O tome je emisija... gde ja, kao autor pokušavam da doprem do Dušana Kovačevića koji zaslužuje sve moje divljenje i poštovanje.

U ovom intervju sam mnogo saznala i dosta naučila. Više sam osećala nego na njegovom licu videla.