Obrazovno ogledalo: Jevremovac

Prvobitno je bila podignuta pored obale Dunava, na Dorćolu. Radovi na uređenju zemljišta, zidanju zgrada, postavljanju staklare i podizanju biljnih kultura trajali su sve do Pančićeve smrti, 1888. godine. Iste godine, desila se velika poplava u kojoj je uništen gotovo celokupni biljni fond. Bilo je jasno da botanička bašta mora da se preseli.

Saznavši za problem izmeštanja, kralj Milan Obrenović odlučuje da pomogne. On poklanja svoju baštu i voćnjak uz uslov da se buduća bašta zove "Jevremovac" po njegovom dedi i sinu. Naziv "Jevremovac" zadržao se sve do 1940. godine, a zatim je sasvim neslužbeno prestao da se upotrebljava, sve do 1991. godine kada je ponovo vraćen na predlog Kolegijuma Instituta za botaniku i Botaničke bašte Biološkog fakulteta. Obavezana blistavim nasleđem i amanetom Josifa Pančića i drugih velikana srpske nauke i prosvetiteljstva "Jevremovac" pokušava danas, na početku 21. veka da sagleda perspektive i obezbedi uslove za brži razvoj i unapređenje. Jubilej, stotridesetogodišnjica postojanja bašte bio je povod da vam je još jednom predstavimo.

Urednik Jelena Radovanov - Živanović
Reditelj Filip Čolović