četvrtak, 01. mar 2018, 15:25
Nauka 50: Lozinka
Spartanski vojnici su nosili skital, poseban štap sa narezima za odgonetanje poruka. Indusi su skriveno pisanje uneli u "Kama sutru". Na čemu se zasniva savremena kriptologija? Koliko puta godišnje se mora promeniti lozinka? Šta sadrži "francuski ključ"?
Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u "Kabali" postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam "magičnih brojeva" koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja.
U novoj epizodi "Nauke 50" autor serije Stanko Stojiljković na temu lozinka, razgovara sa prof. dr Miodragom Mihaljevićem, naučnim istraživačem i zamenikom direktora Matematičkog instituta, Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.
Urezivanje hijeroglifa u doba Starog carstva u Egiptu, pre 4.500 godina, predstavlja najraniji dokaz kriptografije. Kriptos znači - skriveni, a grafein - pisati. Skriveno pisanje. Od tog vremena tajnopisači i tajnočitači utrkuju se u smišljanju načina kako da jedni druge nadmudre u igri.
Najvećim poduhvatom, međutim, smatra se dešifrovanje nemačke elektromehaničke mašine za šifre, nazvane "Enigma", u čije je tajne pronikao Poljak Marjan Rajevski. Mašina je završila u britanskim rukama, što je - prema izvesnim mišljenjima - skratilo borbu u Drugom svetskom ratu. Sa Ostrva potiče i prvi digitalni elektronski računar "Kolos", osmišljen s jedinim ciljem: da dešifruje neprijateljske poruke. Autor mašine bio je Alan Tjuring. Današnji kriptografi suočeni su s pretnjom da pošiljalac i primalac moraju osigurati da neko ne ukrade ključ za čitanje poruka. Da li su naučnici nadomak tajnog ključa koji niko neće otkriti?
Autor serije: Stanko Stojiljković
Urednik serije: Aleksandra Daničić
Montaža: Vladimir Jović
Režija: Milica Mitrović
komentari