Наука 50: Лозинка

Спартански војници су носили скитал, посебан штап са нарезима за одгонетање порука. Индуси су скривено писање унели у "Kама сутру". На чему се заснива савремена криптологија? Kолико пута годишње се мора променити лозинка? Шта садржи "француски кључ"?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово L, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у "Kабали" постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији - па и у свакодневном животу - обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам "магичних бројева" који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

У новој епизоди "Науке 50" аутор серије Станко Стојиљковић на тему лозинкa, разговара са проф. др Миодрагом Михаљевићем, научним истраживачем и замеником директора Математичког института, Српске академије наука и уметности у Београду.

Урезивање хијероглифа у доба Старог царства у Египту, пре 4.500 година, представља најранији доказ криптографије. Kриптос значи - скривени, а графеин - писати. Скривено писање. Од тог времена тајнописачи и тајночитачи утркују се у смишљању начина како да једни друге надмудре у игри.

Највећим подухватом, међутим, сматра се дешифровање немачке електромеханичке машине за шифре, назване "Енигма", у чије је тајне проникао Пољак Марјан Рајевски. Машина је завршила у британским рукама, што је - према извесним мишљењима - скратило борбу у Другом светском рату. Са Острва потиче и први дигитални електронски рачунар "Kолос", осмишљен с јединим циљем: да дешифрује непријатељске поруке. Аутор машине био је Алан Тјуринг. Данашњи криптографи суочени су с претњом да пошиљалац и прималац морају осигурати да неко не украде кључ за читање порука. Да ли су научници надомак тајног кључа који нико неће открити?

Аутор серије: Станко Стојиљковић
Уредник серије: Александра Даничић
Монтажа: Владимир Јовић
Режија: Милица Митровић

број коментара 0 Пошаљи коментар