Rumuniju mnogi pamte po vremenima kada su njihovi žitelji dolazili kod nas kao radna snaga, da su živeli mnogo gore od nas tada i da smo u Temišvar i rumunska sela odlazili kako bismo kupovali jeftine orahe.

U Temišvaru nikada nisam bila, a sada sam otišla sa kolegom Remusom Avrameskuom, koji je bio prvi novinar u svetu koji je u vreme revolucije u Temišvaru kao dopisnik Televizije Beograd poslao u svet snimke tog istorijskog događaja.

Sa njim sam prošetala Temišvarom kao svedokom jednog vremena, a kamera njegovog sina Aleksandra beležila je njegova sećanja na te istorijske trenutke ove susedne zemlje.

Srela sam se za zamenikom gradonačelnika Temišvara. To je Dan Diaconu, sa kojim sam razgovarala o promenama koje su se događale poslednjih godina i kako je Temišvar izrastao u lep evropski grad i o tome šta je Rumunija dobila ulaskom u Evropsku uniju.

Retke su posete naših ljudi Temišvaru. Češće odlaze ka zapadu, često zanemarujući neverovatno lepe gradove država koje nas okružuju.

Ono što sam primetila je neverovatna čistoća - grad blista - nema papirića na zemlji. Ljudi se ponašaju lepo i kao da su zadržali manire nekog dalekog mirnijeg vremena. Vratiću se u Temišvar.