Očigledno je da u većini kultura dečake i devojčice odmah po rođenju podstičemo da se igraju na drugačiji način, a da toga nismo svesni. Tako u njih "ugrađujemo" kulturnu matricu koja ih rodno određuje. Taj pravac, koji pretpostavlja da se rod "bira" a da se ne nasleđuje, dobio je zamah u poslednje vreme u svetu.

Međutim, pojavile su se i naučno-popularne knjige i novinski članci koji predstavljaju najnovija dostignuća nauke iz ove oblasti. Ona ukazuju, ponovo, da ipak postoje velike genetske razlike između muškog i ženskog mozga.

Opšta slika, tako, govori da su muškarci bolji u matematici, a žene u čitanju i svemu što se tiče emocija.

U ovoj raspravi nisu samo žene na gubitku, budući da živimo u tehnološkoj eri. I muškarci su pod velikim pritiskom. U savremenom svetu sve se više vrednuju takozvane "meke veštine", poput komunikacija i emotivne inteligencije, razumevanja šta drugi misle i osećaju. Da li su dečaci oštećeni zato što nisu ohrabrivani da razvijaju tu stranu svoje ličnosti?

Staro pitanje: da li su razlike u polovima proizvod prirode, ili je reč o vaspitanju, ponovo su na snazi u nauci.

Urednik je Nevena Todorović