Tragom Karađorđa: Napregnuti mir

U prvom ustanku, dotadašnji ratari, stočari i trgovci naprečac su postajali junaci, vojskovođe i vojvode. Rane i kuršume nisu ni brojali. Život su zalagali za slobodu i mahom tragično završavali. U bojevima i na druge načine do 1813. godine upokojilo se njih 43 od toga je u bojevima poginulo 24, a u slomu ustanka 1813. stradalo je i nestalo još 45 što znači da je iz bojnih redova izbačeno 88 Karađorđevih vojvoda što je više od polovine. Dokumenata o stradalima malo ima, a malo po Srbiji ima i njihovih spomen obeležja podignutih njima u slavu i spomen. Nenadovići su dobili obeležja u Brankovini, Arsenije Loma u Rudniku, Janko Katić i Pavle Cukić u Rogači, Stojan Čupić u Salašu Noćajskom, Hajduk Veljko u Negotinu, Uzun Mirko Apostolović u Brajkovcu, Antonije Anta Bogićević u Loznici, Tanasko Rajić u Voljavči, a mnogima nema ni groba ni belega da svedoče o njihovom istorijskom pregnuću i junaštvu.

Sporazumom Rusa i Turaka u Bukureštu, zapravo osmom tačkom o Srbiji sva nadanja i sve dotadašnje pobede Srba bile su poražene. Zato se Srbija spremala na odbranu. Na sastanku Ratnog saveta Karađorđe predlaže gerilski način ratovanja, ali Savet prihvata predlog popečitelja vojnog Mladena Milovanovića o frontalnom sukobu sa Turcima što će Srbiju skupo koštati.

Reditelj: Miroslav Živanović
Urednik: Mr Velibor Lazarević
Scenarista i pripovedač: Mile Nedeljković