Трагом Карађорђа: Напрегнути мир

У првом устанку, дотадашњи ратари, сточари и трговци напречац су постајали јунаци, војсковође и војводе. Ране и куршуме нису ни бројали. Живот су залагали за слободу и махом трагично завршавали. У бојевима и на друге начине до 1813. године упокојило се њих 43 од тога је у бојевима погинуло 24, а у слому устанка 1813. страдало је и нестало још 45 што значи да је из бојних редова избачено 88 Карађорђевих војвода што је више од половине. Докумената о страдалима мало има, а мало по Србији има и њихових спомен обележја подигнутих њима у славу и спомен. Ненадовићи су добили обележја у Бранковини, Арсеније Лома у Руднику, Јанко Катић и Павле Цукић у Рогачи, Стојан Чупић у Салашу Ноћајском, Хајдук Вељко у Неготину, Узун Мирко Апостоловић у Брајковцу, Антоније Анта Богићевић у Лозници, Танаско Рајић у Вољавчи, а многима нема ни гроба ни белега да сведоче о њиховом историјском прегнућу и јунаштву.

Споразумом Руса и Турака у Букурешту, заправо осмом тачком о Србији сва надања и све дотадашње победе Срба биле су поражене. Зато се Србија спремала на одбрану. На састанку Ратног савета Карађорђе предлаже герилски начин ратовања, али Савет прихвата предлог попечитеља војног Младена Миловановића о фронталном сукобу са Турцима што ће Србију скупо коштати.

Редитељ: Мирослав Живановић
Уредник: Мр Велибор Лазаревић
Сценариста и приповедач: Миле Недељковић