Jestiva istorija

Od postanka civilizacije ljudi su biljke koristili na mnogo različitih načina. Neke od njih, poput kaktusa, koji su u Latinskoj Americi česti, raznovrsni i sa dosta jestivih delova, oduvek su bile veoma značajne u ishrani naroda tih područja. Španski putopisci u 16. veku opisuju migracije lokalnog stanovništva u Meksiku: u letnjim mesecima čitava sela su se sa obala Golfskog zaliva selila u severnije brdovite regione tražeći plodove opuncije. Na tim terenima ostajali bi po dva meseca.

Listovi opuncije koji se pojavljuju samo na mladim delovima kuvaju se kao pasulj. Semenke ove vrste su relativno velike pa se često melju i uz dodatak vode od njih se pravi jestiva kaša. Kauilja Indijanci mesnatu osnovu cveta prže i jedu, a Papago Indijanci u jugozapadnoj Arizoni sakupljaju plodove kaktusa saguaro, čije se sitno seme jede sa plodom. Nopal je deo tradicionalnih meksičkih obroka, i smatra se poslasticom. Može se konzumirati i u sirovom stanju kao sastojak salate, kuvati u sastavu nekog jela, a koristi se i za pripremu džemova i želea.

Pošto blagotvorno deluju na ljudski organizam, kaktusi su našli primenu i u medicini. Profesor nutricionizma doktor Vinston Krejg ističe da je nopal mnogo više od obične namirnice, a jedna od njegovih brojnih dobrobiti je pomoć u regulaciji nivoa šećera u krvi.
Još uvek se vode polemike o tome da li je kaktus voće ili povrće, ali jedno je izvesno: od njega se mogu praviti brojne poslastice i ukusna jela. Mi vam sa sigurnošću smemo preporučiti indijsku smokvu. Ostale specijalitete najbolje je da probate od kuvara stručnih za pripremanje jela od kaktusa.

Urednik serije: Aleksandra Daničić
Voditelji emisije i scenaristi: Dragana Daničić i Tanis Imširović
Montaža: Vladimir Jović
Režija: Ivana Stivens