Jestiva istorija

Upotreba začina i začinskog bilja u pripremanju hrane ima vrlo dugu istoriju. Začini su se nekad upotrebljavali kako bi se anulirao miris ne baš sveže hrane ili poboljšao njen ukus. Više nisu toliko skupi kao što su nekad bili i sada ih može priuštiti svako prosečno domaćinstvo. Teško je uopšte zamisliti kuvanje bez njih, jer mirisom, ukusom i bojom svako jelo mogu učiniti posebnim. Danas se ne koriste za prikrivanje lošeg kvaliteta hrane, već da bi pojačali aromu, dali pikantniji ukus i boju i doprineli utisku lepo posluženog jela.

Začini su se počeli više upotrebljavati krajem 13. veka, zahvaljujući putu svile. U to vreme začinima se pristupalo holistički i ljudi su više bili zaokupljeni egzotičnim jelima, koja su vezivali uz egzotičnu kulturu Istoka. Začini su vekovima bili najvažnija i vrlo unosna roba koja se iz Azije izvozila u Evropu, a služili su i kao platežno sredstvo. Azijski začini su u Evropi bili poznati pre nego što su Evropljani bili poznati u Aziji. Ekspanzija na evropski kontinent počela je sa Kolumbovim otkrićem Amerike.

Biljke od kojih se začini prave pretežno su iz tropskih krajeva. Osim što daju aromu, materije koje sadrže imaju i nadražujuće dejstvo, pa podstiču bolje varenje ali izazivaju i apetit. S obzirom na to da eterična ulja začinskog bilja onemogućavaju razvoj mikroorganizama u hrani, začini su se prvobitno koristili za čuvanje njene svežine i konzervisanje, što je u davno vreme bilo dragoceno. U prošlosti su bili značajni i kao podloga za lekove. A njihova lekovita svojstva i danas sve više nalaze primenu u medicini. Gledajući emisiju Jestiva istorija, saznaćete još mnogo zanimljivih detalja o začinima.

Urednik serije: Aleksandra Daničić
Voditelji emisije i scenaristi: Dragana Daničić i Tanis Imširović
Montaža: Vladimir Jović
Režija: Ivana Stivens