Jestiva istorija

Pojam žitarica odmah nas asocira na hleb. No, put od žitarice do hleba trajao je više hiljada godina. Koju je travu čovek najpre sejao, nikad nećemo saznati, ali zasigurno znamo da je birao zrna, sejao, žnjeo i vrhao. Tako je polako od divlje trave stvorio uzgojene kulture pšenice, ovsa, prosa, raži i ječma.

Kaša od žita bila je glavna hrana čovečanstva, a menjala se samo vrsta žita od kojeg je bila rađena. Upotrebljavali su je upravo na isti način kako to i danas činimo i preporučujemo u svakodnevnoj ishrani.

Jedno od pravila zdrave ishrane odnosi se na redovno konzumiranja hleba, testenine, pirinča i drugih žitarica, što su namirnice koje čine temelj prehrambene piramide. Njihova upotreba preporučuje se svakodnevno do tri obroka, a pri odabiru prednost dajte integralnim, neobrađenim žitaricama i njihovim proizvodima, jer su, u poređenju s obrađenim proizvodima od belog brašna, bogatiji vitaminima, mineralnima, aminokiselinama i dijetnim vlaknima. Ne zaboravimo da nam cele žitarice, ili integralne, duže pružaju osećaj sitosti. Proizvode od celog zrna poželjno je uvoditi u ishranu još od detinjstva i na taj način razvijati zdrav životni stil.

Upotreba integralnih žitarica u ishrani pruža mogućnost za pripremu veoma širokog asortimana jela, tako da samo treba pustiti mašti na volju. U nedostatku ideja postoji i ogromna količina proverenih recepata.

Ukoliko se odlučite da pripremite hleb od integralnog brašna, korisno je znati da se integralno brašno koje ne sadrži gluten obično meša sa belim brašnom da bi hleb bolje narastao. I ne zaboravite da su naši preci žitarice obavezno natapali, a zašto je to važno, saznaćete u "Jestivoj istoriji".

Urednik serije: Aleksandra Daničić
Voditelji emisije i scenaristi: Dragana Daničić i Tanis Imširović
Montaža: Vladimir Jović
Režija: Ivana Stivens