Јестива историја

Појам житарица одмах нас асоцира на хлеб. Но, пут од житарице до хлеба трајао је више хиљада година. Коју је траву човек најпре сејао, никад нећемо сазнати, али засигурно знамо да је бирао зрна, сејао, жњео и врхао. Тако је полако од дивље траве створио узгојене културе пшенице, овса, проса, ражи и јечма.

Каша од жита била је главна храна човечанства, а мењала се само врста жита од којег је била рађена. Употребљавали су је управо на исти начин како то и данас чинимо и препоручујемо у свакодневној исхрани.

Једно од правила здраве исхране односи се на редовно конзумирања хлеба, тестенине, пиринча и других житарица, што су намирнице које чине темељ прехрамбене пирамиде. Њихова употреба препоручује се свакодневно до три оброка, а при одабиру предност дајте интегралним, необрађеним житарицама и њиховим производима, јер су, у поређењу с обрађеним производима од белог брашна, богатији витаминима, минералнима, аминокиселинама и дијетним влакнима. Не заборавимо да нам целе житарице, или интегралне, дуже пружају осећај ситости. Производе од целог зрна пожељно је уводити у исхрану још од детињства и на тај начин развијати здрав животни стил.

Употреба интегралних житарица у исхрани пружа могућност за припрему веома широког асортимана јела, тако да само треба пустити машти на вољу. У недостатку идеја постоји и огромна количина проверених рецепата.

Уколико се одлучите да припремите хлеб од интегралног брашна, корисно је знати да се интегрално брашно које не садржи глутен обично меша са белим брашном да би хлеб боље нарастао. И не заборавите да су наши преци житарице обавезно натапали, а зашто је то важно, сазнаћете у "Јестивој историји".

Уредник серије: Александра Даничић
Водитељи емисије и сценаристи: Драгана Даничић и Танис Имшировић
Монтажа: Владимир Јовић
Режија: Ивана Стивенс