Jestiva istorija - Maslina

O značaju masline, njenom poreklu i uzgoju pisali su grčki filozofi, istoričari i lekari. Još u mlađem kamenom dobu naši preci su sakupljali plodove divlje masline, o čemu svedoče i arheološki nalazi koštica u špiljama, stari i više od devet hiljada godina. Prva stabla su zasađena pre pet do šest hiljada godina na području Mesopotamije, Sirije i Palestine, odakle se maslina proširila Mediteranom. Kao jedna od najstarijih i najvažnijih biljnih kultura, snažno je obeležila život ljudi i postala simbol tog područja. Kao sveto drvo, dragoceno i voljeno, maslina je obeležila grčku kulturu.

Maslini su se pridavala mnoga simbolička značenja. Između ostalog, postala je simbol mira, života, obilja, večnosti, zdravlja, učenosti i mudrosti. Neobično važna i gotovo besmrtna, u očima ljudi mogla je nastati samo božanskom voljom, pa su je u mitovima stvarali bogovi.

Tako se u Egiptu njeno stvaranje pripisuje boginji Izidi, u Mesopotamiji tvrde da ju je stvorio bog Ištar, a bila je i simbol etrurskog boga Turana.

U drevnim spisima postoji i zapis da je Mojsije oslobađao ratovanja muškarce koji su uzgajali masline. Ovo drvo je i simbol vernosti i odanosti, stoga ne čudi što je Odisejev i Penelopin bračni krevet načinjen na panju masline.

Čovek je strpljivim radom divlju maslinu preobrazio u pitomu i kultivisao više stotina sorti različitih svojstava. Tako su stvorene uljarice, stone sorte i sorte podobne za proizvodnju ulja i konzerviranih plodova za jelo. Maslina i njeni proizvodi postaju temelj ljudske ishrane. Njome se trgovalo i plaćalo, lečilo i ulepšavalo.

Maslinovo drvo je obožavano - pored ekonomske koristi upotrebljavano je za osvetljenje, grejanje, pravljenje sakralnih predmeta, nameštaja, u proizvodnji parfema, medicini i svakodnevnom životu.

Kako se proizvodi maslinovo ulje, koja su sve njegova blagotvorna svojstva i još mnogo zanimljivosti o maslini, saznaćete u emisiji Jestiva istorija.

Urednik serije: Aleksandra Daničić
Voditelji i scenaristi emisije: Dragana Daničić i Tanis Imširović
Montaža: Vladimir Jović
Režija: Ivana Stivens