Budućnost je iza nas

Ekipa Dokumentarnog programa RTS, na čelu sa urednikom Aleksandrom Gatalicom, želela je da napravi drugačiju emisiju - o živoj prošlosti, koja svoje plodove daje u sadašnjosti i davaće u budućnosti. Emisija je nazvana po maksimi ruskih avangardista Budućnost je iza nas.

Četvorica akademika odabrani su da predstave generacije mnogih akademika koji su još u devetnaestom veku započeli poslove koji se nastavljaju i danas. Velika dokumentarna emisija RTS Budućnost je iza nas prati tako sudbine Stojana Novakovića, našeg prvog leksikografa, Mihaila Valtrovića, osnivača srpske arheologije, Stevana Stojanovića Mokranjca, prvog melografa, zapisivača narodnih melodija na terenu i Milutina Milankovića, srpskog klimatologa.

Po čemu su ovi akademici značajni? Stojan Novaković još 1888. godine na svečanom skupu u slavu stogodišnjice Vuka Karadžića, podnosi predlog za izradu velikog nacionalnog rečnika savremenog srpskog jezika, prve preteče današnjeg Rečnika SANU. Mihailo Valtrović 1882. obaveštava rektora Velike škole da će po u Kostolcu otpočeti otkopavanje rimskih ostataka na lokaciji koja je danas poznata kao Viminacijum, lokaciji koja je u vrhu arheoloških prioriteta u Srbiji i danas. Stevan Stojanović Mokranjac 1902. izdaje prvu veliku etnomuzikološku zbirku narodnih pesama iz Levča i smatra se prethodnicom današnjih digitalizovanih izdanja zabeleženih narodnih napeva. Naposletku, Milutin Milanković svojim "Kanonom" 1941. dao je matematičku osnovu za model zagrevanja Zemlje, to jest za pitanje koje je najznačajnije u čitavom ovom stoleću.

Emisija Budućnost je iza nas, govori, o prošlosti, ali pretežno o sadašnjosti u kojoj se ova četiri imena pokazuju veoma živa. Kompetentni sagovornici u emisiji konstatuju da je vrednost samo ono što je putokaz za budućnost. Posebni značaj emisije jeste i veliki broj snimljenih antologijskih predmeta i dokumenata, od kojih su se mnogi prvi put našli pred kamerama: prvi listići-odrednice za Rečnik SANU, pisani rukom Jovana Jovanovića Zmaja, voštane ploče i žičani kalemovi sa snimcima narodnih melodija Koste Manojlovića, figurina Klepečki idol, pronađena nedaleko od Viminacijuma, stara 4000 godina, lula i lični predmeti akademika Milankovića, te rukom pisana antologijska dela kakva su Mokranjčeva "Petnaesta rukovet", Milankovićeva autobiografija "Kroz vasionu i vekove", kao i prvi put na televizijskom ekranu, pisma Mihaila Valtrovića i Stojana Novakovića.

Urednik i autor emisije Aleksandar Gatalica, snimatelj Dragan Stanojković, reditelj Nenad Krkelić, Redakcija dokumentarnog programa RTS.