Будућност је иза нас

Када једна институција, каква је Српска академија наука и уметности, прославља 175 година постојања, обично се праве емисије које говоре о прошлости, оснивачима прве претече Друштва српске словесности.

Екипа Документарног програма РТС, на челу са уредником Александром Гаталицом, желела је да направи другачију емисију - о живој прошлости, која своје плодове даје у садашњости и даваће у будућности. Емисија је названа по максими руских авангардиста Будућност је иза нас.

Четворица академика одабрани су да представе генерације многих академика који су још у деветнаестом веку започели послове који се настављају и данас. Велика документарна емисија РТС Будућност је иза нас прати тако судбине Стојана Новаковића, нашег првог лексикографа, Михаила Валтровића, оснивача српске археологије, Стевана Стојановића Мокрањца, првог мелографа, записивача народних мелодија на терену и Милутина Миланковића, српског климатолога.

По чему су ови академици значајни? Стојан Новаковић још 1888. године на свечаном скупу у славу стогодишњице Вука Караџића, подноси предлог за израду великог националног речника савременог српског језика, прве претече данашњег Речника САНУ. Михаило Валтровић 1882. обавештава ректора Велике школе да ће по у Костолцу отпочети откопавање римских остатака на локацији која је данас позната као Виминацијум, локацији која је у врху археолошких приоритета у Србији и данас. Стеван Стојановић Мокрањац 1902. издаје прву велику етномузиколошку збирку народних песама из Левча и сматра се претходницом данашњих дигитализованих издања забележених народних напева. Напослетку, Милутин Миланковић својим "Каноном" 1941. дао је математичку основу за модел загревања Земље, то јест за питање које је најзначајније у читавом овом столећу.

Емисија Будућност је иза нас, говори, о прошлости, али претежно о садашњости у којој се ова четири имена показују веома жива. Компетентни саговорници у емисији констатују да је вредност само оно што је путоказ за будућност. Посебни значај емисије јесте и велики број снимљених антологијских предмета и докумената, од којих су се многи први пут нашли пред камерама: први листићи-одреднице за Речник САНУ, писани руком Јована Јовановића Змаја, воштане плоче и жичани калемови са снимцима народних мелодија Косте Манојловића, фигурина Клепечки идол, пронађена недалеко од Виминацијума, стара 4000 година, лула и лични предмети академика Миланковића, те руком писана антологијска дела каква су Мокрањчева "Петнаеста руковет", Миланковићева аутобиографија "Кроз васиону и векове", као и први пут на телевизијском екрану, писма Михаила Валтровића и Стојана Новаковића.

Уредник и аутор емисије Александар Гаталица, сниматељ Драган Станојковић, редитељ Ненад Кркелић, Редакција документарног програма РТС.

број коментара 0 Пошаљи коментар