O rodnoj ravnopravnosti: Obrazovanje

Klasično obrazovanje koje je nekada superiorno vladalo, danas je gotovo deo istorije. Ušli smo u doba veoma brzih promena i što se brže reaguje na njih, to se i načini i metodi sticanja znanja menjaju, a pod tim se podrazumeva da će i obrazovanje biti svrsishodnije i produktivnije.

Žene u ovoj oblasti su videle svoju šansu da postanu ravnopravnije sa muškarcima, nego što su to bile u drugim oblastima. Učinilo im se da većina stvari zavisi od njih samih, samo ako žele dovoljno dobro da se potrude, da drugi faktori nisu mnogo bitni na putu ka njihovoj ravnopravnosti, ali da li je baš tako...

Kada se osvrnemo unazad, samo vek ili dva, videćemo da su žene i te kako bile diskriminisane i u pogledu obrazovanja. Razvojem civilizacije, menjao se i odnos prema obrazovanju, naravno muškarci su tu imali prednost. Dugo se smatralo da je ženi mesto kod kuće i da ne mora da se posebno obrazuje. Žene su često ostajale nepismene i na taj način još više zavisne od informisanijih u kući, i u okruženju, a to su bili muškarci, naročito oni koji su umeli da čitaju i pišu.

Industrijska revolucija pravi značajne pomake i u pogledu obrazovanja, ali su i tada bile žene zastupljene u ogromnoj manjini. Prvobitne škole za devojčice, bile su organizovane kao specijalne škole za dame. O sirimomašnim slojevima još niko nije mislio.

Početni razvoj ženskog obrazovanja isključivo je zavisio od klasnih i rodnih ideologija, i ta činjenica davaće sve više povoda za kritike od strane pripadnica nekih pravaca unutar ženskog pokreta. Prve (odvojene) škole i druge institucije osnovane su pošto kućno obrazovanje, iako se smatralo idealnim, nije zadovoljavalo, niti je moglo da zadovolji, potrebe svih društvenih slojeva. Bez obzira što se ne sme umanjiti značaj ovih prvobitnih institucija njihovo osnivanje i dalje je podržavalo stavove da je zajedničko obrazovanje za muškarce i žene, opasno i nezamislivo.

Sve te institucije brižljivo održavaju različitost žena razradom drugačijih, ženskih programa. Masovno opismenjavanje posle drugog svetskog rata, doprinelo je u mnogome da se smanje razlike u pogledu obrazovanja između muškaraca i žena. U 21. veku na prvi pogled, reklo bi se da te razlike samo još postoje u marginalizovanim grupama, siromašnim sredinama i zabačenim selima, koja su na marginama svake komunikacije.

Obrazovanje prestavlja jednu od najvažnijih karika u postizanju ravnopravnosti među polovima. Iako normativi i standardi u Evropi i kod nas garantuju pravo na školovanje bez diskriminacije, u praksi je iznenađujuća razlika između stepena obrazovanih žena i muškaraca istog životnog doba. Ogromna je razlika u obrazovanju žena iz gradskih i seoskih sredna. Udžbenici sadrže još uvek stereotipe o muškarcima i ženama i njihovim društvenim ulogama.

Širom sveta žene realizuju dve trećine rada, a za to primaju 10% svetskog dohotka i poseduju 2% dobara. Da li je razlog za to razlika u obrazovanju... Odgovore na ova pitanja pokušaće da daju profesorke koje se bave istraživanjima u oblasti rodne ravnopravnosti i obrazovanaja prof. dr Danijela Gavrilović, prof. dr Jelena Filipović, prof. dr Daša Duhaček, prof. dr Dragana Popović, prof. dr Ivanka Popović, prof. dr emerita Svenka Savić.

U Srbiji, na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja, nema značajnih razlika između stepena u pohađanju škole devojčica i dečaka, mala je prednost devojčica. Studije koje su rađene na temu rodne ravnoravnosti u srednjim školama ukazuju da se i ovde nešto mora menjati u skorije vreme. Značajnije razlike javljaju se na master i doktorskim studijama. Od ukupnog broja studenata 50,9% su studentkinje, ali se ova prednost gubi na poslediplomskim studijama: među magistrima nauka ima 32,6% žena, a među doktorima nauka ima ih samo 30,4%.

Na čelu svih naših univerzitetea do sada je bilo samo šest rektorki, i to samo u Beogradu i Novom Sadu. Na čelu Srpske akademije nauka i umetnosti nikada nije bila žena, a među njihovim članovima žene su zastupljene samo 6%.

Emisija se bavi i obrazovanjem socijalno ugroženog dela stanovništva, tako da će u emisiji govoriti, pored školovane Romkinje Ane Šaćopović, novinarke i predsednice ženskog romskog centra Osvit iz Niša i one Romkinje koje žele da postanu školovanije, videće se na kakve su sve teškoće one nailazile da bi bile bolje obrazovane.

Voditeljka emisije je glumica Mirjana Karnović, a o tome šta valja na području obrzaovanja činiti u skladu sa nacionalnom strategijom koja je usvojena 2010. godine i akcionim planom koji sprovodi Uprava za rodnu ravnopravnost, govoriće direktorka Uprave dr Natalija Mićunović.

Na scenariju su radile Olivera Kosić, urednica serije i Mira Marjanović, koordinatorka projekta, reditelj je Igor Basorović, snimatelji Vladan Bugarski i Dragoslav Gojković, tosnki snimatelj Boško Semiz, pomoćnik snimatelja Milan Mihajlović, rasvetljivači Miroslav Kranović i Dragan Obradović, stilistkinja Mima Miković, sekretarica režije Marija Vlahović, kompozitor muzike Dragoljub Ilić, lektorka Boja Jovčić Talijan, organizator Boban Bogdanović, producent Zoran Jovanović Oskar, izvršni koproducent Beomedia.