О родној равноправности: Образовање

Класично образовање које је некада супериорно владало, данас је готово део историје. Ушли смо у доба веома брзих промена и што се брже реагује на њих, то се и начини и методи стицања знања мењају, а под тим се подразумева да ће и образовање бити сврсисходније и продуктивније.

Жене у овој области су виделе своју шансу да постану равноправније са мушкарцима, него што су то биле у другим областима. Учинило им се да већина ствари зависи од њих самих, само ако желе довољно добро да се потруде, да други фактори нису много битни на путу ка њиховој равноправности, али да ли је баш тако...

Када се осврнемо уназад, само век или два, видећемо да су жене и те како биле дискриминисане и у погледу образовања. Развојем цивилизације, мењао се и однос према образовању, наравно мушкарци су ту имали предност. Дуго се сматрало да је жени место код куће и да не мора да се посебно образује. Жене су често остајале неписмене и на тај начин још више зависне од информисанијих у кући, и у окружењу, а то су били мушкарци, нарочито они који су умели да читају и пишу.

Индустријска револуција прави значајне помаке и у погледу образовања, али су и тада биле жене заступљене у огромној мањини. Првобитне школе за девојчице, биле су организоване као специјалне школе за даме. О сиримомашним слојевима још нико није мислио.

Почетни развој женског образовања искључиво је зависио од класних и родних идеологија, и та чињеница даваће све више повода за критике од стране припадница неких праваца унутар женског покрета. Прве (одвојене) школе и друге институције основане су пошто кућно образовање, иако се сматрало идеалним, није задовољавало, нити је могло да задовољи, потребе свих друштвених слојева. Без обзира што се не сме умањити значај ових првобитних институција њихово оснивање и даље је подржавало ставове да је заједничко образовање за мушкарце и жене, опасно и незамисливо.

Све те институције брижљиво одржавају различитост жена разрадом другачијих, женских програма. Масовно описмењавање после другог светског рата, допринело је у многоме да се смање разлике у погледу образовања између мушкараца и жена. У 21. веку на први поглед, рекло би се да те разлике само још постоје у маргинализованим групама, сиромашним срединама и забаченим селима, која су на маргинама сваке комуникације.

Образовање преставља једну од најважнијих карика у постизању равноправности међу половима. Иако нормативи и стандарди у Европи и код нас гарантују право на школовање без дискриминације, у пракси је изненађујућа разлика између степена образованих жена и мушкараца истог животног доба. Огромна је разлика у образовању жена из градских и сеоских средна. Уџбеници садрже још увек стереотипе о мушкарцима и женама и њиховим друштвеним улогама.

Широм света жене реализују две трећине рада, а за то примају 10% светског дохотка и поседују 2% добара. Да ли је разлог за то разлика у образовању... Одговоре на ова питања покушаће да дају професорке које се баве истраживањима у области родне равноправности и образованаја проф. др Данијела Гавриловић, проф. др Јелена Филиповић, проф. др Даша Духачек, проф. др Драгана Поповић, проф. др Иванка Поповић, проф. др емерита Свенка Савић.

У Србији, на нивоу основног и средњег образовања, нема значајних разлика између степена у похађању школе девојчица и дечака, мала је предност девојчица. Студије које су рађене на тему родне равноравности у средњим школама указују да се и овде нешто мора мењати у скорије време. Значајније разлике јављају се на мастер и докторским студијама. Од укупног броја студената 50,9% су студенткиње, али се ова предност губи на последипломским студијама: међу магистрима наука има 32,6% жена, а међу докторима наука има их само 30,4%.

На челу свих наших универзитетеа до сада је било само шест ректорки, и то само у Београду и Новом Саду. На челу Српске академије наука и уметности никада није била жена, а међу њиховим члановима жене су заступљене само 6%.

Емисија се бави и образовањем социјално угроженог дела становништва, тако да ће у емисији говорити, поред школоване Ромкиње Ане Шаћоповић, новинарке и председнице женског ромског центра Освит из Ниша и оне Ромкиње које желе да постану школованије, видеће се на какве су све тешкоће оне наилазиле да би биле боље образоване.

Водитељка емисије је глумица Мирјана Карновић, а о томе шта ваља на подручју обрзаовања чинити у складу са националном стратегијом која је усвојена 2010. године и акционим планом који спроводи Управа за родну равноправност, говориће директорка Управе др Наталија Мићуновић.

На сценарију су радиле Оливера Косић, уредница серије и Мира Марјановић, координаторка пројекта, редитељ је Игор Басоровић, сниматељи Владан Бугарски и Драгослав Гојковић, тоснки сниматељ Бошко Семиз, помоћник сниматеља Милан Михајловић, расветљивачи Мирослав Крановић и Драган Обрадовић, стилисткиња Мима Миковић, секретарица режије Марија Влаховић, композитор музике Драгољуб Илић, лекторка Боја Јовчић Талијан, организатор Бобан Богдановић, продуцент Зоран Јовановић Оскар, извршни копродуцент Беомедиа.