Međutim, kada je u Stenovitim planinama u Montani, SAD, otkriven de-en-ka dinosaura, ukazala se mogućnost da ih proučavamo na drugačiji način.

Po prvi put naučnici mogu da analiziraju krv tiranosaura, da dodirnu meko tkivo staro šezdeset osam miliona godina. Doktorka Meri Švajcer na pragu je otkrića koje će naučno-fantastične filmove možda pretočiti u stvarnost, zasnovanu na nauci.

Međutim, o ovom najpoznatijem dinosauru za sad znamo vrlo malo. Poznato je da je dosezao do dvanaest metara dužine i da je bio do sedam tona težak. Ukoliko dr Švajcer poželi da ode korak dalje, pa da dinosaure rekonstruiše na osnovu pronađene de-en-ka iz kostiju, to još uvek neće biti dovoljno da stvori pravog. Ako bude pronađen čak i ceo genom, on će biti iscepkan i izdeljen. Nauka postavlja pitanje: kako da ga složi pravim redosledom? Ukoliko bi hromozome i gene poređali pogrešnim redosledom, dobili bismo pravog frankenštajna, ali ne i pravog dinosaura.

Tako, za sada, dinosauri ostaju u bezbednom predelu naše mašte.

Urednik je Nevena Todorović.