Trezor: Spomenar

Petar Stefanović (Priština, 21. 06. 1927 - Beograd, 05. 01. 2014), je potomak stare i ugledne prištinske porodice, čiji rodoslov je poznat i zabeležen za preko tri veka. Kao autor velikog broja knjiga, poznati pisac i najbolji poznavalac i hroničar Prištine, među svojim sugrađanima i kolegama uživao je veliki ugled i poštovanje. Voleo je i da putuje, da upoznaje druge gradove, zemlje i kulture, ali je često ponavljao da za njega nema veće radosti od povratka u svoj dom i svoju Prištinu. Nažalost, iako se tome opirao do poslednje mogućnosti, i on je, sa ostalim prognanim Srbim, 1999-te godine morao da napusti svoj porodični dom i svoj rodni grad. Utočište je našao u Obrenovcu, gde je nastavio da živi i piše, gde su ga ljudi takođe poštovali i voleli i čitali njegove knjige, ali ništa nije moglo da nadomesti "miris doma" ni umanji tugu i čežnju za nasilno oduzetim domom i zavičajem, koji se ničim ne mogu zameniti ni nadoknaditi. Njegov stvarni život ostao je u Prištini, u Staroj čaršiji čiji je svaki korak i istoriju poznavao i voleo, a kako je sam govorio, u Obrenovcu nije živeo, već samo tugovao. U Obrenovcu se, početkom 2014. godine, upokojio i, verovatno, vratio jatu zvezda nad njegovim zavičajem.

Pera Stefanović, Stvaralac i zavičaj - Ova emisija snimana je u Prištini, na ulicama i u Staroj čaršiji, polovinom novembra 1997. godine, a razgovor sa Perom Stefanovićem u njegovoj kući, u Ulici Vidovdanskoj 24 (koja se danas, zove Ulica majke Tereze). Ovo je svedočanstvo jednog starosedeoca o nekadašnjem i o tadašnjem životu u Prištini, ali i o slutnjama nesreće koja će tek uslediti...

- Učesnici: književnik Petar Stefanović, sagovornik Duška Vrhovac Pantović
- Urednik i autor Duška Vrhovac Pantović, producent Dragan Milojković, organizator Dragan M. Bogdanović, sekretarica Magdalena Šarić, asistent Aleksandar Lazarević, Aleksandra Lorencin, Marijan Zekanović, snimatelj Milenko Jovanović, montažer Aleksandar Mrzić, reditelj Dušan Knežević
- Proizvedeno 1997, Redakcija dokumentarnog programa, urednik Božidar Nikolić; reprizirano 31.10.2014. u "Trezoru"

Utorak, 05.01.2016. na RTS SAT

Izbor iz ranijih "Trezora": O Stefanu Lukiću iz Čačka, njegovim biciklističkim poduhvatima i dokumentarnim filmovima

Biciklom kroz prostor i vreme - Mladi dizajner, biciklista i dokumentarista Stefan Lukić iz Čačka gost je "Trezora", a razgovor se vodi o tri njegova velika poduhvata, od kojih je svaki jedinstven i izuzetan. Istovremeno veoma komplikovan za realizaciju, dugotrajno pripreman, realizovan u ekstremnim uslovima i sniman "ekstremno dokumentaristički". Stefan je jednog nedeljnog prepodneva posetio ekipu "Trezora", mi smo njega upoznali sa analognom montažom u kojoj su u digitalnoj eri takođe ekstremni uslovi rada, a on je nama govorio o naporima i istrajnosti, odricanjima i srčanosti bez kojih se njegovi poduhvati ne mogu ni zamisliti, a kamoli ostvariti. Film Biciklom putevima srpske vojske sniman je na putu od Čačka do Krfa preko Crne Gore i Albanije i u povratku sa Krfa do Čačka preko Epira, Ohrida, Skoplja i Niša. Put dug preko 2.100 km vraća nas 100 godina u prošlost, u 1915. godinu, kada su srpska vojska i narod bili primorani na jedan od najvećih egzodusa u istoriji. Vozili su bicikle, istovremeno i snimali film Stefan Lukić i Vladan Pajić. Publika će videti nekoliko odlomaka iz filma koji će tek jednog budućeg dana, kada završi svoj aktuelni festivalski i bioskopski život, stići i na program "Trezora". Dokumentarn film Nepristupani gradovi-tvrđave i isposnice, biće danas prikazan u celini (snimatelji Stefan Lukić, Vladan Pajić, Miloš Gogić; montažer i reditelj Stefan Lukić). Na ovaj istraživački put išlo se raznim prevoznim sredstvima, a najčešće i najduže peške. Poslednji veliki poduhvat Stefana Lukića i njegovih istomišljenika, o kojem sa velikim zadovoljstvom i ponosom govore, bilo je mapiranje biciklističke staze kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru duge 29 kilometara. Stefan Lukić se aktivno bavi biciklizmom već desetak godina. Njegova želja je bila da svim ljubiteljima prirode olakša prolaz kroz klisuru i da označi sva mesta na toj deonici. Pre oko 2 godine došao je na ideju da se obeleže biciklističke staze, a podršku u toj nameri je tražio i dobio od Turističke organizacije Čačak. Na obeleženoj ruti postavljena je 21 tabla na kojima su po prvi put obeleženi vidikovci, tuneli, izvori. Takođe obeleženi su i značajni podaci za bicikliste visinski profil ruta, pređena distanca, trenutna pozicija na ruti. Stefan dodaje da su po prvi put obeleženi vidikovci za koje mnogi nisu znali da postoje i da su obeleženi putevi za manastire i sva bitnija skretanja tako da nema nedoumica ni lutanja. O ovome samo kratki video zapisi snimljeni telefonom, fotografije i priča, a film tek treba očekivati.

- Učesnici: Stefan Lukić, montažer Nada Dodig-Zildžić, sagovornik Bojana Andrić
- Snimatelj Milena Marković, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažeri Nada Dodig Zildžić, Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić
- Snimano 25.10.2015, premijerno emitovano 23.12.2005; Redakcija za istoriografiju

Utorak, 05.01.2016. na RTS 3

Izbor iz ranijih "Trezora": Razgovor sa prof. dr Radoslavom Lazićem zatim jedna od njegovih emisije iz serije "Selo bez seljaka"

Facta, facta, non verba - prvi deo razgovora sa dr Radoslavom Lazićem, rediteljem serije Selo bez seljaka. Serija urednice Kosare Balabanović imala je više ciklusa, a dva, Vrelo i Pismo, režirao je Radoslav Lazić. Govori se o tome kako su se krajem šezdesetih pripremale i realizovale serije obrazovnog programa, sa obimnim i pedantnim pripremama, snimanjima na kojima se prelazilo i po 1.000 kilometara da bi se zadovoljila i ideja i tema. Ozbiljan rad podrazumevao je i stručne konsultante, univerzitetske profesore i vrhunske stručnjake iz zadatih oblasti, vrsnog scenaristu i dramaturga, sjajnog direktora fotografije. Sam reditelj Lazić odmerenim i nadahnutim postupkom između dokumentarnog i igranog, istraživao je estetske aspekte televizijske režije, a neka su njegovi pionirska rešenja i sa današnjeg rediteljskog stanovišta, hrabra i avangardna. Na kraju razgovora, otvara se nova tema i govori o značaju istoriografije, istraživanja, prepoznavanja i analize televizijskog medija iz prethodnih vremena kao osnovici za uspostavljenje sistema vredosti danas.

- Učesnici: prof. dr Radoslav Lazić, sagovornik Bojana Andrić
- Snimano u Studiju XI, 29.07.2011, premijerno emitovano 19.09.2011, Redakcija za istoriografiju

Jaoj, mene do boga miloga đe pogubih od sebe boljega, Selo bez seljaka, Vrelo - u predgovoru dr Raško Jovanović govori o junaštvu i hrabrosti kao temi prisutnoj u narodnoj poeziji, slikarstvu i drugim oblicima narodnog stvaralaštva. U dokumentarnom delu Saša Javorina, učesnik NOB-a, ističe primere junaštva. U umetničkom delu učestvuju pevači i glumci.

- Učesnici: dr Raško Jovanović, Ljiljana Krstić, Maja Dimitrijević-Belović, Rada Đuričin, Vasja Stanković, Svetolik Nikačević, Milo Miranović, Gojko Šantić, Milan Gutović, Ljubivoje Vidosvaljević, Živan Milić, Vasilija Radojčić, Saša Javorina
- Urednik serije Kosara Balabanović, scenarista Novica Savić, saradnik Vida Tomić; muzički saradnik Olgica Milutinović, organizator Miodrag Đorđević, snimatelj zvuka Marjan Radojčić, asistent snimatelja Mića Urošević, sekretarica režije Evgenija Bogićević, snimatelj Milorad Jakšić-Fanđo, montažer Verica Pantić, reditelj Radoslav Lazić
- Premijerno emitovano 09.04.1972; Redakcija obrazovnog programa, urednik Miroljub Jevtović