Трезор: Споменар

Разговор Душке Врховац Пантовић са Пером Стефановићем, књижевником и хроничарем Приштине снимљен 1997. у његовој родној Приштини

Петар Стефановић (Приштина, 21. 06. 1927 - Београд, 05. 01. 2014), је потомак старе и угледне приштинске породице, чији родослов је познат и забележен за преко три века. Као аутор великог броја књига, познати писац и најбољи познавалац и хроничар Приштине, међу својим суграђанима и колегама уживао је велики углед и поштовање. Волео је и да путује, да упознаје друге градове, земље и културе, али је често понављао да за њега нема веће радости од повратка у свој дом и своју Приштину. Нажалост, иако се томе опирао до последње могућности, и он је, са осталим прогнаним Србим, 1999-те године морао да напусти свој породични дом и свој родни град. Уточиште је нашао у Обреновцу, где је наставио да живи и пише, где су га људи такође поштовали и волели и читали његове књиге, али ништа није могло да надомести "мирис дома" ни умањи тугу и чежњу за насилно одузетим домом и завичајем, који се ничим не могу заменити ни надокнадити. Његов стварни живот остао је у Приштини, у Старој чаршији чији је сваки корак и историју познавао и волео, а како је сам говорио, у Обреновцу није живео, већ само туговао. У Обреновцу се, почетком 2014. године, упокојио и, вероватно, вратио јату звезда над његовим завичајем.

Пера Стефановић, Стваралац и завичај - Ова емисија снимана је у Приштини, на улицама и у Старој чаршији, половином новембра 1997. године, а разговор са Пером Стефановићем у његовој кући, у Улици Видовданској 24 (која се данас, зове Улица мајке Терезе). Ово је сведочанство једног староседеоца о некадашњем и о тадашњем животу у Приштини, али и о слутњама несреће која ће тек уследити...

- Учесници: књижевник Петар Стефановић, саговорник Душка Врховац Пантовић
- Уредник и аутор Душка Врховац Пантовић, продуцент Драган Милојковић, организатор Драган М. Богдановић, секретарица Магдалена Шарић, асистент Александар Лазаревић, Александра Лоренцин, Маријан Зекановић, сниматељ Миленко Јовановић, монтажер Александар Мрзић, редитељ Душан Кнежевић
- Произведено 1997, Редакција документарног програма, уредник Божидар Николић; репризирано 31.10.2014. у "Трезору"

Уторак, 05.01.2016. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": О Стефану Лукићу из Чачка, његовим бициклистичким подухватима и документарним филмовима

Бициклом кроз простор и време - Млади дизајнер, бициклиста и документариста Стефан Лукић из Чачка гост је "Трезора", а разговор се води о три његова велика подухвата, од којих је сваки јединствен и изузетан. Истовремено веома компликован за реализацију, дуготрајно припреман, реализован у екстремним условима и сниман "екстремно документаристички". Стефан је једног недељног преподнева посетио екипу "Трезора", ми смо њега упознали са аналогном монтажом у којој су у дигиталној ери такође екстремни услови рада, а он је нама говорио о напорима и истрајности, одрицањима и срчаности без којих се његови подухвати не могу ни замислити, а камоли остварити. Филм Бициклом путевима српске војске сниман је на путу од Чачка до Крфа преко Црне Горе и Албаније и у повратку са Крфа до Чачка преко Епира, Охрида, Скопља и Ниша. Пут дуг преко 2.100 км враћа нас 100 година у прошлост, у 1915. годину, када су српска војска и народ били приморани на један од највећих егзодуса у историји. Возили су бицикле, истовремено и снимали филм Стефан Лукић и Владан Пајић. Публика ће видети неколико одломака из филма који ће тек једног будућег дана, када заврши свој актуелни фестивалски и биоскопски живот, стићи и на програм "Трезора". Документарн филм Неприступани градови-тврђаве и испоснице, биће данас приказан у целини (сниматељи Стефан Лукић, Владан Пајић, Милош Гогић; монтажер и редитељ Стефан Лукић). На овај истраживачки пут ишло се разним превозним средствима, а најчешће и најдуже пешке. Последњи велики подухват Стефана Лукића и његових истомишљеника, о којем са великим задовољством и поносом говоре, било је мапирање бициклистичке стазе кроз Овчарско-кабларску клисуру дуге 29 километара. Стефан Лукић се активно бави бициклизмом већ десетак година. Његова жеља је била да свим љубитељима природе олакша пролаз кроз клисуру и да означи сва места на тој деоници. Пре око 2 године дошао је на идеју да се обележе бициклистичке стазе, а подршку у тој намери је тражио и добио од Туристичке организације Чачак. На обележеној рути постављена је 21 табла на којима су по први пут обележени видиковци, тунели, извори. Такође обележени су и значајни подаци за бициклисте висински профил рута, пређена дистанца, тренутна позиција на рути. Стефан додаје да су по први пут обележени видиковци за које многи нису знали да постоје и да су обележени путеви за манастире и сва битнија скретања тако да нема недоумица ни лутања. О овоме само кратки видео записи снимљени телефоном, фотографије и прича, а филм тек треба очекивати.

- Учесници: Стефан Лукић, монтажер Нада Додиг-Зилџић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, монтажери Нада Додиг Зилџић, Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 25.10.2015, премијерно емитовано 23.12.2005; Редакција за историографију

Уторак, 05.01.2016. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Разговор са проф. др Радославом Лазићем затим једна од његових емисије из серије "Село без сељака"

Facta, facta, non verba - први део разговора са др Радославом Лазићем, редитељем серије Село без сељака. Серија уреднице Косаре Балабановић имала је више циклуса, а два, Врело и Писмо, режирао је Радослав Лазић. Говори се о томе како су се крајем шездесетих припремале и реализовале серије образовног програма, са обимним и педантним припремама, снимањима на којима се прелазило и по 1.000 километара да би се задовољила и идеја и тема. Озбиљан рад подразумевао је и стручне консултанте, универзитетске професоре и врхунске стручњаке из задатих области, врсног сценаристу и драматурга, сјајног директора фотографије. Сам редитељ Лазић одмереним и надахнутим поступком између документарног и играног, истраживао је естетске аспекте телевизијске режије, а нека су његови пионирска решења и са данашњег редитељског становишта, храбра и авангардна. На крају разговора, отвара се нова тема и говори о значају историографије, истраживања, препознавања и анализе телевизијског медија из претходних времена као основици за успостављење система вредости данас.

- Учесници: проф. др Радослав Лазић, саговорник Бојана Андрић
- Снимано у Студију XИ, 29.07.2011, премијерно емитовано 19.09.2011, Редакција за историографију

Јаој, мене до бога милога ђе погубих од себе бољега, Село без сељака, Врело - у предговору др Рашко Јовановић говори о јунаштву и храбрости као теми присутној у народној поезији, сликарству и другим облицима народног стваралаштва. У документарном делу Саша Јаворина, учесник НОБ-а, истиче примере јунаштва. У уметничком делу учествују певачи и глумци.

- Учесници: др Рашко Јовановић, Љиљана Крстић, Маја Димитријевић-Беловић, Рада Ђуричин, Васја Станковић, Светолик Никачевић, Мило Мирановић, Гојко Шантић, Милан Гутовић, Љубивоје Видосваљевић, Живан Милић, Василија Радојчић, Саша Јаворина
- Уредник серије Косара Балабановић, сценариста Новица Савић, сарадник Вида Томић; музички сарадник Олгица Милутиновић, организатор Миодраг Ђорђевић, сниматељ звука Марјан Радојчић, асистент сниматеља Мића Урошевић, секретарица режије Евгенија Богићевић, сниматељ Милорад Јакшић-Фанђо, монтажер Верица Пантић, редитељ Радослав Лазић
- Премијерно емитовано 09.04.1972; Редакција образовног програма, уредник Мирољуб Јевтовић

број коментара 0 Пошаљи коментар