Trezor

27. oktobra 1980. godine, Generalna konferencija UNESKA, koja je održana baš u Beogradu, usvojila je "Preporuku o čuvanju i zaštiti pokretnih slika", čime se prvi put zvanično skrenula pažnja na kulturnu i istorijsku važnost televizijskih i filmskih snimaka, i uputio apel da se odlučnom akcijom osigura njihova zaštita. Odlukom Uneska, 27. oktobar proglašen je 2005, za Svetski dan audio-vizuelne kulturne baštine.

Reč urednika - Ksenije Stojanović, višegodišnji urednik i autor u Programu za kulturu Zore Korać i Dokumentarnom programu Srebrenke Ilić govori o realizaciji emisije sa inž. Zoranom Manojlovićem, direktorom tehnike Televizije Beograd o njegovoj strasti snimanja audio zapisa tokom okupacije u Drugom svetskom ratu.

- Učesnici: Ksenija Stojanović, sagovornik Bojana Andrić
- Tehničko vođstvo Žika Miljković i dežurna posada Studija III, scenograf Petar Đinović, snimatelj zvuka Anton Koleski, video mikser Tatjana Šajković; kamermani Slobodan Momčilović, Vladan Stančić, Miljan Matović; reditelj Milan Kundaković; organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Došen, montažer Jovan Banović, autor Bojana Andrić
- Snimano 13.10.2015, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju

Glasovi iz nevremena - emisija beleži sećanja inž. Zorana Manojlovića na događaje pred i za vreme Drugog svetskog rata koji se kao bumerang vraćaju posle 50 godina. Za nepunih 50 minuta, iskoristivši neke dosad nečujene zvučne zapise u dokumentarnoj emisiji scenarista i reditelj Nikola Lorencin prikazao je gotovo sve najvažnije trenutke koji su bili presudni za Jugoslaviju na početku Drugog svetskog rata. Glasovi političara, vladara, počev od kralja, odnosno kapetana koji je pričitao proglas kralja Petra II kojim se odbacuje Trojni pakt, govor patrijarha Gavrila Dražića uoči aprilskog rata, u potpunosti su prikazali atmosferu koja je tada vladala. Zoran Manojlović je pred izbijanje rata bio učenik III beogradske gimnazije i zajedno sa ocem, na aparatu za snimanje zvuka, snimio i druge govore koji su bitno uticali na događaje koji slede, a njihov sadržaj reflektuje se i danas. Inače o svom ocu poznatom kompozitoru i muzikologu Kosti Manojloviću, borcu u Prvom svetskom ratu, priča sa velikim pijetetom. U emisiji se mogu čuti tonski zapisi izvornih narodnih pesama koje je Kosta Manojlović sakupljao. Zoran se seća i bombarodanja Beograda 6. aprila 1941, ali i euforije koja je nastala nakon njegovog oslobađanja 20. oktobra 1944. U emisiji je korišćen arhivski materijal o događajima vezanim za 27. mart 1941, ustaški pokret i Antu Pavelića, kao i bombardovanje Beograda 1941. Film je snimljen u saradnji sa Institutom za film.

- Učesnik: inž. Zoran Manojlović
- Urednik Ksenija Stojanović, montažer špice Tihomir Dukić; snimatelj zvuka Bojan Kovačević; obrada zvuka Miodrag Ž. Vučković; muzički saradnik Viktor Simić; sekretar režije Snežana Vujičić; asistenti režije Slobodan Herceg, Nebojša Savićević; filmski montažer Ksenija Klem; filmski snimatelj Miomir Rajčević; scenarista i reditelj Nikola Lorencin
- Proizvedeno 1994, Redakcija dokumentarnog programa, urednik Srebrenka Ilić

Utorak, 27.10.2015. na RTS SAT

Izbor iz ranijih "Trezora": Emisija o crepuljama iz Zlakuse i lekovitoj vodi i peščar-kamenu iz Bele vode

Crepuljar iz Zlakuse, Ljudi govore - Crepuljar je narodni naziv za majstora koji izrađuje crepulje i drugo posuđe. Jedan od poslednjih takvih majstora je Milan Savić, iz sela Zlakuse kod Titovog Užica. Majstor Milan objašnjava i pokazuje sve pojedinosti u vezi sa ovim malo poznatim zanatom koji inače, mnogi brkaju sa grnčarskim. Emisija ima karakter etnografskog dokumenta. Iz kritike: "I emisija Crepuljar iz Zlakuse iz serije Ljudi govore i Svet jednog Igora nastale su u istoj redakciji od istog urednika, Nedeljka Ješića i istog reditelja Mike Miloševića. Prva predstavlja još jednog među dosad viđenim takozvanim ljudima iz naroda koji umeju tako lepo da govore o onome o čemu tako razložno i mudro misle. Crepuljar Milan Savić govori u emisiji o svom zanatu da bi gledaocima neosetno ispričao daleko više o sebi. On sve radi sam, što je svojevrsni anahronizam u vremenu usavršene "bele tehnike", a što je, kako on u emisiji kaže, takav zanat od pamtiveka. On doduše nije rekao, ali se iz emsije osetilo da je to posao koji njemu donosi nešto nenaplativo - radost stvaranja..." (Olga Božičković, "Politika", 11.01.1980.)

- Učesnik: Milan Savić
- Scenaristi Nedeljko Ješić, Mika Milošević; producent Momčilo Pavlović, snimatelj zvuka Slobodan Rakočević, asistent Dragan Mojsović, sinhronizacija Vladimir Dodig, Đuro Predović; rasvetljivač Stanimir Stojanović, Radoje Živanović; sekretarica režije Radica Jovančićević, muzički saradnik Vlada Radulović, snimatelji Zaviša Stojković, Mile Lukić; organizator Aleksandar Janković, montažer Jasna Štolba, reditelj Mika Milošević
- Premijerno emitovano 12.12.1979, Redakcija opšteobrazovnog programa, urednik Đoko Stojičić; reprizirano 22.09.2015. u "Trezoru"

Bela voda, između vode i kamena, Ljudi govore - Sažeta priča o selu Bele Vode, smeštenom na desetak kilometara od Kruševca, čiji je život u prošlosti uglavnom zavisio od čudi reke Morave. Selo je dobilo naziv Bela Voda po nekadašnjem vrelu koje je izbijalo u belim, penušavim mlazevima. Bela Voda je čuvena po svojim prirodnim bogatstvima, pre svega po belovodskom peščaru-kamenu koji se eksploatiše već šest vekova, a zatim i po izvorištima mineralnih voda. Zahvaljujući brojnim majdanima bogatim dobrim kamenom, Bela Voda je bila vekovima prestonica klesarske umetnosti i zanatstva Moravske Srbije. O značajnoj eksploataciji belovodskih majdana govori i činjenica da su između dva svetska rata kamen eksploatisale dve firme iz Beograda, a Ministarstvo trgovine i industrije je u dva navrata otvaralo Zidarsko-kamenorezačku školu za školovanje neimara i klesara. Meštani sela govore o istoriji sela i kako se i od čega se nekad živelo. Kamenorezac Jovan Dimitrijević priča o svom zanatu kaže od tog kamena pravljene su mnoge lepe zgrade širom Jugoslavije, najpoznatije zgrade građene od tog kamena u Beogradu su crkva Sv. Marka i zgrada Doma sindikata. Sve je manje mladih u selu pa se zanati polako gase tako je po njegovim rečima na početku veka bilo 200 kamenorezaca a danas ih je ostalo tek desetak.

- Učesnik: Jovan Dimitrijević
- Scenarista i voditelj Velibor Lazarević, producent Aleksandar Janković, organizator Milorad Petrović, asistent snimatelja Aleksandar Mitrović, snimatelj Rade Nikolić, snimatelj zvuka Dragan Bogdanović, rasvetljivač Radoje Živadinović, sekretar režije Ljubica Petrović, montažer Milica Lazić, reditelj Aleksandar Ostojić
- Premijerno emitovano 07.10.1985, Redakcija opšteobrazovnog programa, urednik Đoko Stojičić; reprizirano 22.09.2015. u "Trezoru"

Utorak, 27.10.2015. na RTS 3

Izbor iz ranijih "Trezora": Leta 2004. "Trezor" je posetao Arhivu Radio Beograda: programski i zvučni arhiv, fonoteku i notateku, novinsku dokumentaciju

Razlike i sličnosti: arhive radija i televizije - Tokom leta 2004. ekipa Trezora snimala je u Radio Beogradu pre svega Dokumentaciju gde se čuvaju novine, časopisi i retke knjige, gde se rade datumske, imenske i predmetne kartoteke i gde se izdaje poznati "Indok bilten"; zatim smo posetili Programski i Zvučni arhiv gde se preslušavaju i pripremaju govorne i muzičke emisije, zatim Fonoteku i Notateku; svratili smo i u depo Knjige solidarnosti, višegodišnje korisne akcije Prvog programa i najzad, upoznali se i sa Arhivom RTS gde se čuvaju stara i nova kadrovska i pravna akta. Razgovarali smo sa mnogo vrednih ljudi koji rade u tim službama, snimili uslove u kojima rade i neizbežno poredili sa sličnim poslovima u Televiziji. Emisija, dakle, pokazuje šta koje odeljenje radi, ko radi i šta se sve čuva; šta to ima Radio a nema Televizija i šta ima Televizija, a nema Radio i šta nam je zajedničko - ipak.

- Učesnici: Draga Jonaš, Milan Antić, Vesna Vučković, Dragoslava Prka, Miroslava Đinđić, Bojana Jovanović, Mirjana Birtašević, Miloš Novaković, Magda Bezdan, Ljubisav Jović, Violeta Kljajić, Marko Antić, Svetlana Tošović, Aleksandar Mihajlović
- Urednik istraživač Vesna Ignjatović, realizator Nikola Grbić, autor Bojana Andrić
- Snimano 2004, premijerno emitovano 03.03.2005; reprizirano 02.06.2005; 19.09.2008; 06.10.2014; Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić