Трезор

27. октобра 1980. године, Генерална конференција УНЕСКА, која је одржана баш у Београду, усвојила је "Препоруку о чувању и заштити покретних слика", чиме се први пут званично скренула пажња на културну и историјску важност телевизијских и филмских снимака, и упутио апел да се одлучном акцијом осигура њихова заштита. Одлуком Унеска, 27. октобар проглашен је 2005, за Светски дан аудио-визуелне културне баштине.

Реч уредника - Ксеније Стојановић, вишегодишњи уредник и аутор у Програму за културу Зоре Кораћ и Документарном програму Сребренке Илић говори о реализацији емисије са инж. Зораном Манојловићем, директором технике Телевизије Београд о његовој страсти снимања аудио записа током окупације у Другом светском рату.

- Учесници: Ксенија Стојановић, саговорник Бојана Андрић
- Техничко вођство Жика Миљковић и дежурна посада Студија III, сценограф Петар Ђиновић, сниматељ звука Антон Колески, видео миксер Татјана Шајковић; камермани Слободан Момчиловић, Владан Станчић, Миљан Матовић; редитељ Милан Кундаковић; организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Дошен, монтажер Јован Бановић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 13.10.2015, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Гласови из невремена - емисија бележи сећања инж. Зорана Манојловића на догађаје пред и за време Другог светског рата који се као бумеранг враћају после 50 година. За непуних 50 минута, искористивши неке досад нечујене звучне записе у документарној емисији сценариста и редитељ Никола Лоренцин приказао је готово све најважније тренутке који су били пресудни за Југославију на почетку Другог светског рата. Гласови политичара, владара, почев од краља, односно капетана који је причитао проглас краља Петра II којим се одбацује Тројни пакт, говор патријарха Гаврила Дражића уочи априлског рата, у потпуности су приказали атмосферу која је тада владала. Зоран Манојловић је пред избијање рата био ученик III београдске гимназије и заједно са оцем, на апарату за снимање звука, снимио и друге говоре који су битно утицали на догађаје који следе, а њихов садржај рефлектује се и данас. Иначе о свом оцу познатом композитору и музикологу Кости Манојловићу, борцу у Првом светском рату, прича са великим пијететом. У емисији се могу чути тонски записи изворних народних песама које је Коста Манојловић сакупљао. Зоран се сећа и бомбародања Београда 6. априла 1941, али и еуфорије која је настала након његовог ослобађања 20. октобра 1944. У емисији је коришћен архивски материјал о догађајима везаним за 27. март 1941, усташки покрет и Анту Павелића, као и бомбардовање Београда 1941. Филм је снимљен у сарадњи са Институтом за филм.

- Учесник: инж. Зоран Манојловић
- Уредник Ксенија Стојановић, монтажер шпице Тихомир Дукић; сниматељ звука Бојан Ковачевић; обрада звука Миодраг Ж. Вучковић; музички сарадник Виктор Симић; секретар режије Снежана Вујичић; асистенти режије Слободан Херцег, Небојша Савићевић; филмски монтажер Ксенија Клем; филмски сниматељ Миомир Рајчевић; сценариста и редитељ Никола Лоренцин
- Произведено 1994, Редакција документарног програма, уредник Сребренка Илић

Уторак, 27.10.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Емисија о црепуљама из Злакусе и лековитој води и пешчар-камену из Беле воде

Црепуљар из Злакусе, Људи говоре - Црепуљар је народни назив за мајстора који израђује црепуље и друго посуђе. Један од последњих таквих мајстора је Милан Савић, из села Злакусе код Титовог Ужица. Мајстор Милан објашњава и показује све појединости у вези са овим мало познатим занатом који иначе, многи бркају са грнчарским. Емисија има карактер етнографског документа. Из критике: "И емисија Црепуљар из Злакусе из серије Људи говоре и Свет једног Игора настале су у истој редакцији од истог уредника, Недељка Јешића и истог редитеља Мике Милошевића. Прва представља још једног међу досад виђеним такозваним људима из народа који умеју тако лепо да говоре о ономе о чему тако разложно и мудро мисле. Црепуљар Милан Савић говори у емисији о свом занату да би гледаоцима неосетно испричао далеко више о себи. Он све ради сам, што је својеврсни анахронизам у времену усавршене "беле технике", а што је, како он у емисији каже, такав занат од памтивека. Он додуше није рекао, али се из емсије осетило да је то посао који њему доноси нешто ненаплативо - радост стварања..." (Олга Божичковић, "Политика", 11.01.1980.)

- Учесник: Милан Савић
- Сценаристи Недељко Јешић, Мика Милошевић; продуцент Момчило Павловић, сниматељ звука Слободан Ракочевић, асистент Драган Мојсовић, синхронизација Владимир Додиг, Ђуро Предовић; расветљивач Станимир Стојановић, Радоје Живановић; секретарица режије Радица Јованчићевић, музички сарадник Влада Радуловић, сниматељи Завиша Стојковић, Миле Лукић; организатор Александар Јанковић, монтажер Јасна Штолба, редитељ Мика Милошевић
- Премијерно емитовано 12.12.1979, Редакција општеобразовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 22.09.2015. у "Трезору"

Бела вода, између воде и камена, Људи говоре - Сажета прича о селу Беле Воде, смештеном на десетак километара од Крушевца, чији је живот у прошлости углавном зависио од чуди реке Мораве. Село је добило назив Бела Вода по некадашњем врелу које је избијало у белим, пенушавим млазевима. Бела Вода је чувена по својим природним богатствима, пре свега по беловодском пешчару-камену који се експлоатише већ шест векова, а затим и по извориштима минералних вода. Захваљујући бројним мајданима богатим добрим каменом, Бела Вода је била вековима престоница клесарске уметности и занатства Моравске Србије. О значајној експлоатацији беловодских мајдана говори и чињеница да су између два светска рата камен експлоатисале две фирме из Београда, а Министарство трговине и индустрије је у два наврата отварало Зидарско-каменорезачку школу за школовање неимара и клесара. Мештани села говоре о историји села и како се и од чега се некад живело. Каменорезац Јован Димитријевић прича о свом занату каже од тог камена прављене су многе лепе зграде широм Југославије, најпознатије зграде грађене од тог камена у Београду су црква Св. Марка и зграда Дома синдиката. Све је мање младих у селу па се занати полако гасе тако је по његовим речима на почетку века било 200 каменорезаца а данас их је остало тек десетак.

- Учесник: Јован Димитријевић
- Сценариста и водитељ Велибор Лазаревић, продуцент Александар Јанковић, организатор Милорад Петровић, асистент сниматеља Александар Митровић, сниматељ Раде Николић, сниматељ звука Драган Богдановић, расветљивач Радоје Живадиновић, секретар режије Љубица Петровић, монтажер Милица Лазић, редитељ Александар Остојић
- Премијерно емитовано 07.10.1985, Редакција општеобразовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 22.09.2015. у "Трезору"

Уторак, 27.10.2015. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Лета 2004. "Трезор" је посетао Архиву Радио Београда: програмски и звучни архив, фонотеку и нотатеку, новинску документацију

Разлике и сличности: архиве радија и телевизије - Током лета 2004. екипа Трезора снимала је у Радио Београду пре свега Документацију где се чувају новине, часописи и ретке књиге, где се раде датумске, именске и предметне картотеке и где се издаје познати "Индок билтен"; затим смо посетили Програмски и Звучни архив где се преслушавају и припремају говорне и музичке емисије, затим Фонотеку и Нотатеку; свратили смо и у депо Књиге солидарности, вишегодишње корисне акције Првог програма и најзад, упознали се и са Архивом РТС где се чувају стара и нова кадровска и правна акта. Разговарали смо са много вредних људи који раде у тим службама, снимили услове у којима раде и неизбежно поредили са сличним пословима у Телевизији. Емисија, дакле, показује шта које одељење ради, ко ради и шта се све чува; шта то има Радио а нема Телевизија и шта има Телевизија, а нема Радио и шта нам је заједничко - ипак.

- Учесници: Драга Јонаш, Милан Антић, Весна Вучковић, Драгослава Прка, Мирослава Ђинђић, Бојана Јовановић, Мирјана Бирташевић, Милош Новаковић, Магда Бездан, Љубисав Јовић, Виолета Кљајић, Марко Антић, Светлана Тошовић, Александар Михајловић
- Уредник истраживач Весна Игњатовић, реализатор Никола Грбић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 2004, премијерно емитовано 03.03.2005; репризирано 02.06.2005; 19.09.2008; 06.10.2014; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић