Metropolis

Objavljen je "Kapital u XXI veku" Toma Piketija, "Istorija siromaštva" Bronislava Geremeka, u pripremi je izdavanje knjige "Velika podela" Nobelovca  Džozefa E. Štiglica, a Janis Varufakis doskorašnji grčki ministar finasija, objavio je razgovore s ćerkom o ekonomiji pod nazivom "Ovaj svet može da bude bolji".

Sve veća podela na siromašne i bogate i globalni ekonomski tokovi, nema sumnje doprineli su ovom trendu. Koje i kakve odgovore nude ovi autori, na šta nas upozoravaju - tema je emisije "Metropolis" o kojoj govori  dr Jelena Žarković Rakić, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Ova 2015. godina nosi dva jubileja vezana za Borislava Pekića jednog od najznačajnijih srpskih književnika XX veka. Tačno je 85 godina od rođenja i 50 godina od Pekićevog pojavljivanja na književnoj sceni, odnosno od objavljivanja romana "Vreme čuda". U okviru Pekićevih dela, ovog leta objavljena je knjiga "Pisma iz tuđine", koju čine pisma - mini eseji, koje je petnaest godina čitao preko jugoslovenske sekcije Bi-Bi-Sija, obraćajući se ljudima koji su onda živeli u Jugoslaviji.

Narodnooslobodliačke pesme i teorijski tekstovi Eduarda Galeana, Ernsta Bloha i Darka Suvina, bili su predložak i polazište za novu predstavu "Doček", "Hleb teatra", koja ispituje socijalističku revolucionarnu ideologiju u kapitalizmu. O poziciji pojedinca u kapitalističkom društvu i mogućnostima pobune i promene govori rediteljka predstave Sanja Krsmanović Tasić.

Pogled s prozora ili balkona pogled je na pozornicu svakodnevice. U eri kompjuterskih prozora ovaj tradicionalni, pomalo voajerski pogled na neposredno, pri kome malo ulice uđe u sobu a malo sobe izađe na ulicu, našao je svoje mesto u radu austrijske umetnice Kristine Lederhast. U njenom projektu "window audience", u okviru kog intervjuiše ljude iz različitih beogradskih opština, pogled kroz prozor je tačka gledišta na neobičnu stvarnost u kojoj se sustižu prošlost i budućnost grada, pogled na pozorišnu predstavu u kojoj je gledalac ujedno i reditelj.

U redovnoj rubrici "Šta gledam, čitam, slušam" o svojim izborima govori Slavimir Stojanović, dizajner.

Pre nego što će otići u legendu, Arsenu Dediću stigla je vest iz Njujorka da je Muzej moderne umetnosti MoMA odlučio da u svoju zbirku uvrsti omot njegovog prvog studijskog albuma "Čovek kao ja" iz 1969. godine, koji je dizajnirao Mihajlo Arsovski, tada grafički urednik "Pop ekspresa" i jedan od pionira grafičkog dizajna u Hrvatskoj. U eri kada se muzika skida sa interneta, ova vest skinula je prašinu sa starih LP ploča i pružila mogućnost da njihove omote, kako se to nekada zvalo, sagledamo sa distance u prostoru i vremenu. Omoti LP ploča pre nekoliko decenija nisu bili samo dizajn, već komentar na stvarnost.

Urednik: Vojka Pajkić Đorđević

Reditelj: Maja Mandić