Метрополис

Објављен је "Капитал у XXI веку" Тома Пикетија, "Историја сиромаштва" Бронислава Геремека, у припреми је издавање књиге "Велика подела" Нобеловца  Џозефа Е. Штиглица, а Јанис Варуфакис доскорашњи грчки министар финасија, објавио је разговоре с ћерком о економији под називом "Овај свет може да буде бољи".

Све већа подела на сиромашне и богате и глобални економски токови, нема сумње допринели су овом тренду. Које и какве одговоре нуде ови аутори, на шта нас упозоравају - тема је емисије "Метрополис" о којој говори  др Јелена Жарковић Ракић, доцент на Економском факултету у Београду.

Ова 2015. година носи два јубилеја везана за Борислава Пекића једног од најзначајнијих српских књижевника XX века. Тачно је 85 година од рођења и 50 година од Пекићевог појављивања на књижевној сцени, односно од објављивања романа "Време чуда". У оквиру Пекићевих дела, овог лета објављена је књига "Писма из туђине", коју чине писма - мини есеји, које је петнаест година читао преко југословенске секције Би-Би-Сија, обраћајући се људима који су онда живели у Југославији.

Народноослободлиачке песме и теоријски текстови Едуарда Галеана, Ернста Блоха и Дарка Сувина, били су предложак и полазиште за нову представу "Дочек", "Хлеб театра", која испитује социјалистичку револуционарну идеологију у капитализму. О позицији појединца у капиталистичком друштву и могућностима побуне и промене говори редитељка представе Сања Крсмановић Тасић.

Поглед с прозора или балкона поглед је на позорницу свакодневице. У ери компјутерских прозора овај традиционални, помало воајерски поглед на непосредно, при коме мало улице уђе у собу а мало собе изађе на улицу, нашао је своје место у раду аустријске уметнице Кристине Ледерхаст. У њеном пројекту "window audience", у оквиру ког интервјуише људе из различитих београдских општина, поглед кроз прозор је тачка гледишта на необичну стварност у којој се сустижу прошлост и будућност града, поглед на позоришну представу у којој је гледалац уједно и редитељ.

У редовној рубрици "Шта гледам, читам, слушам" о својим изборима говори Славимир Стојановић, дизајнер.

Пре него што ће отићи у легенду, Арсену Дедићу стигла је вест из Њујорка да је Музеј модерне уметности МоМА одлучио да у своју збирку уврсти омот његовог првог студијског албума "Човек као ја" из 1969. године, који је дизајнирао Михајло Арсовски, тада графички уредник "Поп експреса" и један од пионира графичког дизајна у Хрватској. У ери када се музика скида са интернета, ова вест скинула је прашину са старих ЛП плоча и пружила могућност да њихове омоте, како се то некада звало, сагледамо са дистанце у простору и времену. Омоти ЛП плоча пре неколико деценија нису били само дизајн, већ коментар на стварност.

Уредник: Војка Пајкић Ђорђевић

Редитељ: Маја Мандић