Trezor

Filip David o Ratku Iliću - Književnik Filip David bio je urednik u Dramskog programa TVB od 1966, a od 1971. je među osnivačima Drugog programa Televizije Beograd, prvog kolor kanal kod nas i imao je u celini više eksperimentalan karakter i u žanrovima i u pristupu i korišćenju novog elektronskog medija. Kao urednik te nove Redakcije dramskog programa radio je Filip David i sa Ratkom Ilićem i sada govori o toj saradnji, o Ratkovoj sklonosti ka dokumentarizmu u kojemuvek traži dramatiku priče kao i dramatiku trenutka i detalja. David govori o nesvakidašnjoj produkciji i istrajnosti reditelja da tokom više od šest godina prati jednog narkomana i njegovu porodicu...

- Učesnik: Filip David, književnik.
- Snimatelj Goran Prokić, asistent Dragan Barać, snimatelj zvuka Slobodan Mišić, mikroman Miljan Grubanović, rasvetljivač Miodrag Vrhovac, organizator Slobodan Bogdanović, urednik istraživač Vesna Došen, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić
- Snimano 20.08.2015, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju, urednik Dobrivoje Ilić.

Život jednog narkomana - Ratko Ilić je u periodu od 1975. do 1981. godine pratio sudbinu mladih beogradskih narkomana, pokušaje da se otrgnu od droge, bekstva i vraćanja, sve dublja propadanja, sa nadom i neizvesnošću. Iz tog dugogodišnjeg ozbiljnog projekta realizovana su dve jednočasovne dokumentarne drame: Iz života jedne narkomanke i ova, koja je danas na programu Trezora. Iz kritike: "Svojim prilogom, koji beogradska televizija još naslovljava i kao dramski ciklus Dokumenti vremena, reditelj Ratko Ilić je napravio podvig bez presedana u našoj televizijskoj praksi. On je praktično skoro deceniju posvetio jednom problemu, što je podrazumevalo strpljivi i uporni rad čiji je krajnji ishod bio sasvim neizvestan. U našem brzom vremenu, između ostalog i trke za trenutnom zaradom, bila je to investicija na dugu stazu. Sada, kada je rezultat pred nama, ona je i nenaplativa i neisplativa. Nema cenu i to u ovom istom smislu - koliko nju nema ljudski život. U oba pojedinačna slučaja bile su to ispovesti krajnje iskrene i istinite. I tragične u svojoj jednostavnosti i ogoljenosti. Tu niko ništa namerno ne dramatizije, a sve nas pogađa, tiče nas se i potresa. Jer se radi o ljudskim životima, tako stravično ugroženim, a nemoćnim i bez snage da se čovek sam zaštiti i odbrani. Takvo suočavanje sa životom, sa "čovekovom sudbinom" u najviše  mogućnom izvornom izrazu, jedinstveno je svojstvo televizije. I zato su ti ispovedni delovi iz života ovih mladih ljudi praćeni tokom nekoliko godina -  televizija u svom apsolutnom vidu. U poređenju sa pretpostavkom o jednoj pisanoj drami sa istom temom ovaj dramatični dokument je odmah i neopozivo postigao, za pisce često nedostižno svojstvo, univerzalnost. Iz oba dela emisije zrači jedan ljudski prilaz svim tim mladim bićima koje je pogodila ista nesreća. A "sve što je ljudsko ne može nam biti strano." (Olga Božičković, "Politika", 03.11.1981)

- Scenarista i reditelj Ratko Ilić; snimatelji zvuka Dragan Grozdanić, Ivan Žakić; obrada zvuka Rihard Merc; snimatelji Dušan Stefanović, Josip Klarica, Vojislav Opsenica; montažer Vesna Dujmović; urednik Filip David
- Premijerno emitovano 28.10.1981; Redakcija dramskog programa, urednik Filip David; reprizirano 14.09.2005 u "Trezoru".

Utorak, 01.09.2015. na RTS SAT

Emisija o kolekciji televizijskih aparata Save Mađarova iz Zrenjanina

Zlatna kolekcija majstor Save - "I oni imaju dušu, i oni su bili članovi nečijih familija" - kaže o današnjim članovima svoje porodice, televizorima kojih ima oko dve stotine, Sava Mađarov, TV mehaničar iz Zrenjanina koji je samo zvanično u penziji. I danas s punim entuzijazmom popravlja stare televizore, a naročito svoje firme - Elektronske industrije Niš, prema kojoj i danas oseća bezrezervnu lojalnost. Jer, "Elektronska" ga je, kaže, odškolovala i omogućila mu da se bavi poslom koji je odmalena želeo da radi. Majstor Savina kolekcija nije samo zbirka TV prijemnika, ona je svojevrstan privatni muzej televizora čija vrata on, kao strpljivi kustos pun informacija, širom otvara dobronamernicima. Svi televizori na njegovim policama su različiti i gotovo svi rade. Svedoče o razvoju naše televizijske industrije, ali i o vremenima kada se njihov ulazak u kuću proslavljao kao važan porodični događaj, kada se pred njima u kućama skupljalo i četrdeset ljudi, a u kafanama čija su bila ekskluziva i dve stotine. Možda će se majstor Savin neformalni muzej televizora i Muzej televizije u osnivanju nekada u budućnosti sresti.

- Učesnici: Sava Mađarov, TV mehaničar i kolekcionar TV prijemnika, sagovornik Ivan Krstić
- Snimatelj Mladen Vasić; snimljeni materijal obradila Jovana Filipović; urednici istraživači Vesna Ignjatović, Vesna Došen; saradnici Bojana Milojević, Sandra Milošević; montažeri Branislava Teodosić, Ana Đurković, Stanko Pović; autor Ivan Krstić; urednik Bojana Andrić
- Snimano 22.03.2011. u Zrenjaninu, premijerno emitovano 12.03.2013; Redakcija za istoriografiju.

Utorak, 01.09.2015. na RTS 3

Treći deo emisije snimljen je obali Save gde se najčešće druže prijatelji iz mladosti i saradnici na istom televizijskom poslu reditelj Pit Teslić i scenograf Žak Kukić

Pit i Žak na Savi - treći deo razgovora snimljen je na obali Save, na jednom splavu kod Bloka 45, gde se razgovoru pridružio scenograf Žak Kukić. Ovo je bila prava prilika da sagovornici upoređuju svoje studentske dane i prve korake u televizijskom mediju, da govore o svojim bliskim saradnicima, o zajedničkom radu i neizbežnom životu na reci, svako za sebe na svom plovilu i zajedno na suvom, na splavu koji je obojici u bliskom komšiluku. U emisiji su korišćeni inserti iz Programskog arhiva televizije.

- Učesnici: Petar Pit Teslić, Živorad Žak Kukić, Bojana Andrić
- Snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Miroslav Radišić, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Ignjatović, montažer-realizator Branislava Teodosić, urednik Bojana Andrić
- Snimano 16.09.2009, Redakcija za istoriografiju

Stub - emisija snimljena povodom 600 godina Beograda. Pozornica za istorijsku dramu o Despotu Stefanu Lazareviću treba da bude među golim zidinama, scenograf Žak Kukić crta zidine, želi da tu postavi i stub Đurađa Zubrovića. Ide ka Kosmajskim manastirima Tresije i Pavlovac, potom stiže u portu crkve Sv. Ilije proroka i razgleda stub Đurđa Zubrovića (spomenik od izuzetnog značaja) stub je obeležje mesta smrti Despota Stefana Lazarevića i podigao je njegov vlastelin Đurađ Zubrović 1427, a pop Vukša je uklesao izuzetnu pohvalu Despota Stefana. Sveštenik otac Spasoje govori o značaju tog stuba i narodnim verovanjima da donosi kišu. Snimanje emisije pomogli Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Eparhija Šumadijska, Crkvena opština Markovac.

- Učesnici: scenograf Žak Kukić, sveštenik crkve Svetog Ilije Proroka otac Spasoje
- Scenario Mirjana Milojković, snimatelji zvuka Uroš Kovačević, Dejan Ivanović; direktor fotografije Miroljub Popović, asistent snimatelja Aleksandar Hovjecki, montažer Vladislava Varnai, reditelj Petar M. Teslić
- Premijerno emitovano 19.04.2004, Redakcija dokumentarnog programa, urednik Božidar Nikolić.