ponedeljak, 24. avg 2015, 20:30
Vek sećanja i zaborava: Stradanja po Milutinu
Spomenici su oduvek bili način uobličavanja sećanja, markeri vremena, separatori prostora, odblesci političkih ideja, učitelji morala i najviših vrlina, umetničke forme kojima je trebalo zaustaviti segment istorije i pobediti prolaznost.
Počeci spomeničke kulture kod nas vezuju se za 19. vek i buđenje ideje nacionalne i državne obnove. Da li zato što pre toga nije bilo institucija koje su mogle da iniciraju podizanje spomenika ili zbog toga što nije bilo ideja koje su spomenik zasluživale, niti slobode da se realizuju, tek "tehnike" kolektivnog memorisanja do tada su bile vezivane za crkve, manastire i groblja.
Pojava prvih spomenika najavila je nove metode kolektivnog memorisanja, koji su sećanje izmeštali sa groblja i grobova na spomenike, čime je ono umnogome prestajalo da bude sećanje na smrt, a postajalo podsećanje na ideju, odnosno delo koje je učinjeno za dobrobit nacije.
Istina ni dobrobit nacije nije kod nas stalna kategorija, pa smo i prema spomenicima, kroz vreme, imali različit odnos i različito ih vrednovali, a ako vam se učini pred Spomenikom srpskim ratnicima od 1912-1918. godine, u centru Kraljeva, da imate efekat već viđenog, sasvim ste u pravu. Identičan spomenik, sa nešto drugačijim postamentom ste već videli u Beogradu.
Autor i urednik: Milica Barjaktarević
Snimatelj: Tomislav Ivanović
Montažer: Mirjana Mitrović
komentari