Trezor

Istorijski projekat - Već je pet godina prošlo da "Trezor" nije snimao na Emisionim stanicama, ali istorijski trenutak prestanka rada  analognih predajnika, čiju smo obnovu posle bombardovanja sa tolikom brigom i pažnjom snimali, naterao nas je da odemo bar do nama najbliže Emisione stanice na Avali. Poznajemo većinu tehničara i inženjera, ali toliko nasmejanih lica, toliko zadovoljnih i ponosnih nismo nikada do sada videli. Nije ni čudo, u kratkom roku oni su na 208 emisionih punktova podigli digitalni signal televizijske mreže u Srbiji. Mada je naša želja bila da se zbog trezorskog snimanja okupe svi oni koji su ovaj ogroman projekat i planove izradili, koji su vodili specijalističke ekipe, svi šefovi emisionih objekata, a naročito oni koji su radili u ekstremnim uslovima - to se nije moglo ostvariti. Zato ćemo letos još malo dosnimavati i sa prvim danima septembra prikazati emisiju o najvećem podvigu inženjera i tehničara Emisione tehnike i veza od osnivanja Radio Beograda 1924. i televizije 1958. godine. A danas, na istorijski datum, 17. jun, žurimo da vam prikažemo bar delić onog što smo snimili 11. juna na Avali.
- Učesnici: Branko Gogić, v. d. direktora ETV; Dragan Mojović, zamenik direktora ETV; dipl. inž. Radiša Petrović, savetnik direktora ETV; Miloš Marković, rukovodilac emisione stanice Avala; dipl. inž. Slađan Stanković, rukovodilac Odseka regionalni centri; dipl. inž. Dušan Njegovanović, rukovodilac Odseka montaže i održavanja; Goran Ristić, rukovodilac emisione stanice na Crvenom Čotu; Jovan Zlatanović, inženjer specijalista; Jelena Tatomirović, samostalni inženjer; Zoran Romić, rukovodilac Odseka za procesiranje, kontrolu i upravljanje.

- Snimatelj Goran Prokić, asistent Ivan Vasiljević, snimatelj zvuka Ivan Roganović, mikroman Miljan Grubanović, rasvetljivač Branislav Dimitrov, saradnik-snimatelj Milena Marković, organizator Dobrivoje Ilić; grafička obrada Mićun Drinčić, montažer Ljubomir Plavljenić, autor Bojana Andrić

- Snimano 11.06.2015, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju, urednik Dobrivoje Ilić

Digitalizacija bez muke, serija od deset kratkih epizoda spojenih u jednu emisiju za ovo emitovanje u "Trezoru", govori o digitalizaciji zemaljske televizije u Srbiji i sadrži odgovore na pitanja šta znače pojmovi digitalno i analogno, multipleks i standardi DVB-T i DVB-T2, kao i koju je opremu potrebno nabaviti pored novog uređaja, set-top boksa, da bi se gledao digitalni program u Srbiji i kako se ona povezuje sa televizorima najstarije generacije (bez AV ulaza) i novijih koji imaju tzv. skart i/ili obične audio-video priključke, tzv. činčeve. Slede objašnjenja kako se podešava set-top boks, kako se pronalaze programi, šta uraditi u slučaju odsustva prijema ili smetnji u slici koje su ipak moguće i u prijemu digitalnog programa, te kako povezati više antena ako imamo mogućnost prijema s više predajničkih lokacija. Dolaskom digitalne televizije u Srbiju, televizijska slika formata 16:9 istiskuje stari format 4:3, ali se slika na starim i novim televizorima može lako prilagoditi formatu emitovanja. Videćemo i da uz pomoć set-top boksa i odgovarajućeg adaptera i odbačeni ispravan kompjuterski monitor može poslužiti kao televizor, a saznaćemo i kako možemo da koristimo novu uslugu - elektronski programski vodič, kao i da li će on istisnuti teletekst.

- Učesnik: inž. Radiša Petrović, savetnik za tehniku direktora JP "Emisiona tehnika i veze"

- Autor Ivan Krstić; snimatelji Nemanja Petković i Ivan Stepanović; montaža Dušan Uhrin; tonska obrada Dejan Košanin; animacija i grafička obrada Darko Duckin

- Proizvedeno 2015, "Corona film", pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije; tehnička podrška "Cinnamon production".

Počeci televizije bez muke - prvo prilog "Na prvim koracima" koji daje uvid u prvih deset dana emitovanja probnog programa Televizije Beograd od 23. avgusta do 2. septembra 1953, zatim nekolioko saveta iz redovne emisije "TV pošta" koja je jednom nedeljno emitovana ranih šezdesetih 20. veka, tokom eksperimentalne faze emitovanja eksperimentalnog programa Televizije Beograd.

- Učesnici: Mića Orlović, inž. Slobodan Antić, inž. Zoran Manojlović

- Pripremili: Vesna Ignjatović, Zorica Blagojev, Ljubomir Plavljanić, Bojana Andrić

- Proizvedeno 1958, 2004, 2008, Redakcija za istoriografiju

Sreda, 17.06.2015. na RTS Satelit

Prvo emisija o Pivari u Skadarliji, zatim o pivari na beogradskom "Mostaru"

Sećanje na bajlonijevu pivaru - Prikazivanje Trezorove ekspedicije u Bajlonijevu pivaru povodom Dana evropske baštine 2013. godine jedinstvena je prilika za javnost da vidi ovaj prostor u koji nije moglo da se uđe u danima kada je Srbija prikazivala svoje nacionalno industrijsko nasleđe. Nekadašnji prostor koji je pripadao Bajloniju, kasnije BIP-u, sada je u privatnom vlasništvu. Prošle godine ekipa "Trezora" prošla je kroz prostor od Cetinjske ulice do Skadarlijske, snimila ono što je od fabričkih objekata ostalo, a pouzdani vodiči kroz vreme i prostor bili su istoričar umetnosti Gordana Gordić i istoričar Beogradske industrije piva Nenad Lukić. Oko 1850, mehandžija Filip Đorđević, otvara pivaru na uglu Cetinske i Skadarske ulice. Proizvodnja je ručna. "Malu pivaru" koja je 1871. godine  u sastavu novoformiranog  Prvog srpskog pivarskog društva, preuzima 1888. firma ''Ignjat Bajloni i sinovi'' i do kraja 20. veka je modernizuje i prebacuje na parni pogon. Pivara je uspešno poslovala početkom 20. veka i jedno vreme bila lider u prodaji piva u Beogradu i Srbiji. Uspešno je radila od 1947. do 1963. pod imenom ''Pivara Beograd'', tada je prešla u sastav BIP-a.

- Učesnici: istoričar umetnosti Gordana Gordić, istoričar dokumentacije u BIP-u Nenad Lukić, sagovornik Bojana Andrić

- Urednik istraživač Milena Jekić, snimatelj Dragan Lapčević, snimatelj zvuka Nikola Mladenović, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić

- Snimano 01.08.2013, premijerno emitovano 19.09.2013, reprizirano 22.09.2014; Redakcija za istoriografiju

Od Vajferta do BIP-a - Pančevački industrijalac Ignjat Vajfert gradi prvu parnu pivaru na današnjem "Mostaru" 1872, a sledeće godine proizvodnja počinje pod imenom ''Prva srpska parna pivara Đorđa Vajferta''. Posle rata Vajfert najvećim delom koristi ratnu odštetu da obnovi, dodatno modernizuje i transformiše pivaru u akcionarsko društvo pod nazivom. Pivara je u međuratnom periodu mogla da proizvede godišnje i do 180.000 hl piva. Od 1947. godine do 13. januara 1963. godine pivara nastavlja rad kao javno preduzeće pod imenom ''7. juli''. Beogradska industrija piva, BIP, zvanično započinje rad januara 1963. godine. U sastav BIP-a tada ulaze Industrija piva "7. jul" (Vajfertova pivara), ''Pivara Beograd'' (Bajlonijeva pivara) i preduzeća ''Bezalko''. Osnovna delatnost udruženog kolektiva bila je proizvodnja piva, slada, sirupa, leda i bezalkoholnih pića. Udruživanje označava i početak znatnih ulaganja u izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju pogona, koji je do tada bio na nivou iz perioda pre Drugog svetskog rata. Istoričar BIP-a Nenad Lukić kazivao je, ekipi "Trezora", ovu istoriju današnjeg BIP-a u lepo očuvanoj Vajfertovoj kući u okviru BIP-a, a zatim nas je sa penzionerom BIP-a, Vasom Vasićem proveo kroz prostor sa izloženim eksponatima.. Najduže smo se zadržali ispred vatrogasnog vozila iz vremena Vajferta i u varionici piva, a najviše se pričalo o zlatnom periodu BIP-a iz doba kad je direktor bio Tomislav Šešlija, od 1964. do 1978. Nenad Lukić magistrirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, objavljuje knjige i publikacije kao autor i koautor, a u BIP-u je od 1990, kao istoričar u dokumentaciji BIP-a od 2011. Vaso Vasić u BIP-u je od 1963. do penzije i prošao je sve faze rada u svim pogonima pivare, a najduže, 18 godina proveo je varionici u podrumu. Pivarsku školu zavšio je uz rad i postao VKV pivar. Čika Vasa pamti sve rekonstrukcije i sve promene na objektima, kao i razne generacije mašina u pogonima.

- Učesnici: istoričar dokumentacije u BIP-u Nenad Lukić, VKV pivar Vaso Vasić, sagovornik Bojana Andrić

- Snimatelj Andrej Oštrnbek, snimatelj zvuka Slobodan Mišić, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, koordinator Bojana Balandžić, grafička obrada Milena Marković, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić

- Snimano 08.08.2013, premijerno emitovano 20.09.2013, reprizirano 23.09.2014; Redakcija za istoriografiju.