Trezor

Sveti Sava u srpskim školama - Sveti Sava (1174 (75) - 14. januar 1236) je bio srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog. Kao mladić dobio je od oca Zahumlje na upravu. Međutim, Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona, gde je dobio ime Sava. Kasnije je sa svojim ocem, koji se u međuvremenu zamonašio i dobio ime Simeon, podigao manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori. Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog 2. januara 1840. godine, a na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca. U odluci Popečiteljskog prosvještenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se sveti Sava proglašava za patrona svih naših škola i da se od tada 14/27. januara ima u svim školama najsvečanije proslavljati. Crna Gora uvodi ovaj praznik od 1856. godine, pod knjazom Danilom. Praznik se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom vlasti. Posle poluvekovnog  ignorisanja, ponovo se nastavilo sa proslavljanjem Svetog Save kao školskog patrona.

- Tekst čitao Đorđe Jovanović
- Urednik emisije i scenarista Momir Karanović, kompozitor i aranžer Dimitrije Mikan Obradović, muzički saradnik Viktor Simić, ENG snimatelji Milenko Jovanovć, Fatmir Nuši; ENG ekipa Vojislav Luković, Rade Savković, Nenad Vlatković, Marko Marić, Boris Radović; TV realizacija producent Gavrilo Azinović, organizator Zoran Jevremović, obrada zvuka Radoslav Bojković, digitalni efekti Slavoljub Bogdanović, el. montažer Dušan Založnik, sekretarica režije Marija Jovanović, pomoćnik reditelja Slobodan Herceg, reditelj Nikola Lorencin
- Premijerno emitovano 27.01.1997; Redakcija školskog programa, urednik dr Miroslav Savićević

Zmajeva pevanja izbor Pater Žebeljanin, Izaberi svoju knjigu - novinar Petar Žebeljan predstavlja se deci: "Ja sam Petar Žebeljan novinar i urednik Programa za decu Radio Beograda. Po obrazovanju sam profesor srpskog jezika i književnosti, ali nažalost ja nikada nisam radio u školi što mi je veoma žao jer bih na taj način imao više mogućnosti da se obraćam deci i govorim o lepim knjigama i piscima koji su ih napisali. Međutim na radnom mestu često sam se pretežno bavio piscima za decu, knjigama koje oni pišu, susretima pisaca i dece i drugim akcijama koje govore kako treba deca da ulaze u svet književnosti. Trudio sam se da poštujem knjigu kao moj prijatelj Milovan Danojlić koji je izuzetno cenio knjigu pa se čak bavio koričenjem knjiga kasnije sam i ja koričio knjige koje su mi bile dragocene a u međuvremenu su se pohabale. Prva knjiga koju sam dobio bila su dela Jovana Jovanovića Zmaja, to je bila četvrta knjiga. U njoj su objavljene dečije pesme. On je najznačajniji srpski pisac za decu i ja sam srećan što je to prva knjiga koju sam dobio i detaljno pročitao. Trežeći kada i ko je izdao knjigu shvatio sam da je to piratsko izdanje iz 1935. jer knjige su se štampale u određenim tiražima, a kasnije su preduzetni ljudi doštampavali tiraž... "

- Učesnik: Petar Žebeljan
- realizacija snimatelj Slobodan Ratković, snimatelji zvuka Radoš Milosavljević, Miroslav Gojković; resvetljivač Tomislav Krstić, grafička obrada Ljubiša Cvetić, montažer Đorđe Anđelković, reditelj Saša Stevanović, urednik Vesna Gajović
- Premijerno emitovano 03.04.2000; Redakcija školskog programa, urednik dr Miroslav Savićević

Utorak, 19.05.2015. na RTS SAT

Izbor iz ranijih "Trezora": Sećanje na Jovana Ćirilova, dramaturga, kritičara, umetničkog direktora i selektora Bitefa

Jovan Ćirilov, dramaturg, književnik, teatrolog, (Kikinda, 30. avgust 1931 - Beograd, 16. novembar 2014)

Jovan Ćirilov bio je erudita, poliglota, leksikograf, dramaturg, teatrolog, hroničar društva, velika ličnosti srpske, jugoslovenske i evropske kulture. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu od 1955, asistent režije, dramaturg, umetnički direktor, upravnik. Od 1967. dramaturg Ateljea 212, umetnički direktor i selektor Bitefa. Pisao je za "Student", "Politiku", "Blic", "NIN", "Ludus", "Delo" i druge časopise i listove. U novinama je pokretao svoje rubrike. Objavljivao rečnike, filmska scenarija, roman, dve zbirke poezije. Bio je član Srpskog PEN centra. Poslednji tekst u svojoj rubrici "Reč nedelje" u "NIN"-u napisao je sa željom da bude objavljena nakon njegove smrti, citiramo deo: Jednog ja manje je na svetu. I to moga ja. To svi drugi znaju, osim mene koji više ne postojim. Lakše je ne postojati, nego postojati. Telo je jedino stanište svakog  ja, ali telu nije lako što u njemu prebiva jedno ja. Ja muči telo, a i telo muči - ja. Oni su u grčevitom zagrljaju dok postoje. Ja je svesno da ne može bez tela, a telo ne zna ništa. Ono prosto postoji ne zbog ja, ali kao da je tu zbog ja. Otkako je ljudskog roda, bilo je bezbroj neponovljivih ja. Svet postoji dok ga jedno ja samosaznaje. I kad njega nema, kao da nema ni sveta. A ima ga. Koliko je za našeg življenja otišlo raznih ja iz života, i svet je nastavio da postoji bez tih ja. To je dovoljan dokaz. Evo, mene više nema, a svet postoji..."

Jovan Ćirilov - iz serije Izvesna pitanja. Najava za premijerno emitovanje ove emisije iz 1997. godine izgledala je, neznatno skraćena, ovako: "Jovan Ćirilov, dramaturg, književnik i pozorišni kritičar, rođen je 30. avgusta 1931. godine u Kikindi. Osnovnu školu i gimnaziju Ćirilov je završio u rodnom mestu, a potom se upisao na Filozofski fakultet u Beogradu gde je diplomirao na Grupi za filozofiju 1955. godine. Počeo je da radi kao dramaturg u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je zatim postao umetnički direktor, a godine 1985. i upravnik. Od 1967. do 1985. godine  dramaturg je u Ateljeu 212, a od 1967. sve do sada je umetnički direktor i selektor Internacionalnog teatarskog festivala BITEF. Godine 1983. i 1984, bio je i selektor Svetskog festivala u Nansiju, Francuska. Autor je šest knjiga, pet pozorišnih drama, pet TV adaptacija, tri filmska scenarija, tri rečnika a autor je pozorišnih kritika i esejističkih tekstova koje redovno objavljuje u svojim rubrikama u "Politici" i "Ninu". Za svoj rad 1982. dobio je Sterijinu nagradu za kritiku, 1990. nagradu "Joakim Vujić" za životno delo, a 1995. Oktobarsku nagradu. Nosilac je francuskog odlikovanja Vitez reda umetnosti i književnosi. Autor serije Izvesna pitanja, Duška Vrhovac-Pantović, snimala je razgovor za ovu emisiju na terasi kuće u Kikindi gde je Ćirilov živeo u detinjstvu. Ćirilov govori  o svojoj porodici koja ima dugu pozorišnu tradiciju, o svom detinjstvu, o prvim dramskim tekstovima, pesmama, o svom romanu u kome pominje "tip balkanik" i o tome da li se naša predstava o sebi razlikuje od predstave koju stranci imaju o nama, u sadašnjem trenutku (misli se na devedesete prošlog veka), raskolu moralnih vrednosti...

- Učesnici: Jovan Ćirilov, sagovornik i urednik Duška Vrhovac-Pantović
- Realizacija Dragan Milojković, Rade Pejčinovič, Dragan M. Bogdanović, Aleksandar Lazarević, Magdalena Šarić, Aleksandra Lorencin, Miroslav Vojinović, Goran Đorđević, Milenko Jovanović, Nikola Lorencin
- Proizvedeno 1977, Redakcija dokumentarnog programa

Utorak, 19.05.2015. na RTS Digital

Izbor iz ranijih "Trezora": Emisija sanimljena na izložbi "Praznik knjige" koja je Redakcija za istoriografiju organizovala 2011. povodom "Godine knjige"

Praznik knjige i vesela družina - Završavajući učešće RTS u projektu Ministarstva kulture "Godina knjige i jezika", Redakcija za istoriografiju organizovala je izložbu i prodaju knjiga izdavačke delatnosti RTS-a, 21. maja 2011. od 10 do 18 časova na terasi koja spaja RTS sa Dečjim kulturnim centrom Beograda. Izložbena postavka predstavljena je sa 84 naslova pod nazivom "Antikvarna izdanja" (knjiga i publikacija iz ranijih godina izdavačke delatnosti RTB-a i RTS-a) i 18 nagrađenih radova na konkursu za "Ex libris" povodom pola veka TVB. Za prodaju su bila ponuđena 42 naslova aktuelnih izdanja RTS, razvrstana u pet oblasti: "Stara i retka knjiga", "Istorija, teorija i estetika medija", "Knjige za veliku i malu decu", "Opredmećeni zvuk", "Posebna i prigodna izdanja". Izložbu je otvario Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće "Clio", inicijator i vođa projekta "Godina knjige i jezika" 2010/11, a zatvorio Prvoslav Plavšić, potpredsednik Programskog odbora RTS, dugogodišnji urednik časopisa "RTV Teorija i praksa". Muzičku podršku tokom dana dali su prijatelji Redakcije Vokalno-instumentalna grupa Sandre Milošević i Plesna škola "Ritmos Del mundo", a prezentaciju knjigovezačkog zanata održao je Živan Anđelković, knjigovezac u štampariji RTS. Autori izložbe pod nazivom "Praznik knjige" Bojana Andrić, Dragan Inđić, Milena Jekić, autor postavke Petar Đinović, grafički dizajn Milica Aleksić, producent Dobrivoje Ilić.

- Učesnici: izdavači Zoran Hamović, Dragan Inđić; psiholog Prvoslav Plavšić; pisci Slobodan Stanišić, Vladimir Andrić; dramaturg Zorica Jevremović; inž. France Presetnik; novinari Nenad Ristić, Nenad J. Ristić; glumica Ružica Sokić; knjigovezac Živan Anđelković; Vokalno instrumentala grupa Sandre Milošević; Plesna grupa škole "Ritmos Del mundo" i Redakcija za istoriografiju sa volonterima.
- Urednik istraživač Vesna Došen, snimatelj Milan Ilić, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Dejan Dražić, saradnik-snimatelj Milena Jekić, ozvučenje Nikola Krstović, organizator Gordana Grdanović, montažer Milorad Ćitić, autor Bojana Andrić.
- Premijerno emitovano 09.09.2011, Redakcija  za istoriografiju, reprizirano 07.11.2011. u "Trezoru".