Трезор

Свети Сава у српским школама - Свети Сава (1174 (75) - 14. јануар 1236) је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Као младић добио је од оца Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори. Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара има у свим школама најсвечаније прослављати. Црна Гора уводи овај празник од 1856. године, под књазом Данилом. Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти. После полувековног  игнорисања, поново се наставило са прослављањем Светог Саве као школског патрона.

- Текст читао Ђорђе Јовановић
- Уредник емисије и сценариста Момир Карановић, композитор и аранжер Димитрије Микан Обрадовић, музички сарадник Виктор Симић, ЕНГ сниматељи Миленко Јовановћ, Фатмир Нуши; ЕНГ екипа Војислав Луковић, Раде Савковић, Ненад Влатковић, Марко Марић, Борис Радовић; ТВ реализација продуцент Гаврило Азиновић, организатор Зоран Јевремовић, обрада звука Радослав Бојковић, дигитални ефекти Славољуб Богдановић, ел. монтажер Душан Заложник, секретарица режије Марија Јовановић, помоћник редитеља Слободан Херцег, редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано 27.01.1997; Редакција школског програма, уредник др Мирослав Савићевић

Змајева певања избор Патер Жебељанин, Изабери своју књигу - новинар Петар Жебељан представља се деци: "Ја сам Петар Жебељан новинар и уредник Програма за децу Радио Београда. По образовању сам професор српског језика и књижевности, али нажалост ја никада нисам радио у школи што ми је веома жао јер бих на тај начин имао више могућности да се обраћам деци и говорим о лепим књигама и писцима који су их написали. Међутим на радном месту често сам се претежно бавио писцима за децу, књигама које они пишу, сусретима писаца и деце и другим акцијама које говоре како треба деца да улазе у свет књижевности. Трудио сам се да поштујем књигу као мој пријатељ Милован Данојлић који је изузетно ценио књигу па се чак бавио коричењем књига касније сам и ја коричио књиге које су ми биле драгоцене а у међувремену су се похабале. Прва књига коју сам добио била су дела Јована Јовановића Змаја, то је била четврта књига. У њој су објављене дечије песме. Он је најзначајнији српски писац за децу и ја сам срећан што је то прва књига коју сам добио и детаљно прочитао. Трежећи када и ко је издао књигу схватио сам да је то пиратско издање из 1935. јер књиге су се штампале у одређеним тиражима, а касније су предузетни људи доштампавали тираж... "

- Учесник: Петар Жебељан
- реализација сниматељ Слободан Ратковић, сниматељи звука Радош Милосављевић, Мирослав Гојковић; ресветљивач Томислав Крстић, графичка обрада Љубиша Цветић, монтажер Ђорђе Анђелковић, редитељ Саша Стевановић, уредник Весна Гајовић
- Премијерно емитовано 03.04.2000; Редакција школског програма, уредник др Мирослав Савићевић

Уторак, 19.05.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Сећање на Јована Ћирилова, драматурга, критичара, уметничког директора и селектора Битефа

Јован Ћирилов, драматург, књижевник, театролог, (Кикинда, 30. август 1931 - Београд, 16. новембар 2014)

Јован Ћирилов био је ерудита, полиглота, лексикограф, драматург, театролог, хроничар друштва, велика личности српске, југословенске и европске културе. У Југословенском драмском позоришту од 1955, асистент режије, драматург, уметнички директор, управник. Од 1967. драматург Атељеа 212, уметнички директор и селектор Битефа. Писао је за "Студент", "Политику", "Блиц", "НИН", "Лудус", "Дело" и друге часописе и листове. У новинама је покретао своје рубрике. Објављивао речнике, филмска сценарија, роман, две збирке поезије. Био је члан Српског ПЕН центра. Последњи текст у својој рубрици "Реч недеље" у "НИН"-у написао је са жељом да буде објављена након његове смрти, цитирамо део: Једног ја мање је на свету. И то мога ја. То сви други знају, осим мене који више не постојим. Лакше је не постојати, него постојати. Тело је једино станиште сваког  ја, али телу није лако што у њему пребива једно ја. Ја мучи тело, а и тело мучи - ја. Они су у грчевитом загрљају док постоје. Ја је свесно да не може без тела, а тело не зна ништа. Оно просто постоји не због ја, али као да је ту због ја. Откако је људског рода, било је безброј непоновљивих ја. Свет постоји док га једно ја самосазнаје. И кад њега нема, као да нема ни света. А има га. Колико је за нашег живљења отишло разних ја из живота, и свет је наставио да постоји без тих ја. То је довољан доказ. Ево, мене више нема, а свет постоји..."

Јован Ћирилов - из серије Извесна питања. Најава за премијерно емитовање ове емисије из 1997. године изгледала је, незнатно скраћена, овако: "Јован Ћирилов, драматург, књижевник и позоришни критичар, рођен је 30. августа 1931. године у Кикинди. Основну школу и гимназију Ћирилов је завршио у родном месту, а потом се уписао на Филозофски факултет у Београду где је дипломирао на Групи за филозофију 1955. године. Почео је да ради као драматург у Југословенском драмском позоришту, где је затим постао уметнички директор, а године 1985. и управник. Од 1967. до 1985. године  драматург је у Атељеу 212, а од 1967. све до сада је уметнички директор и селектор Интернационалног театарског фестивала БИТЕФ. Године 1983. и 1984, био је и селектор Светског фестивала у Нансију, Француска. Аутор је шест књига, пет позоришних драма, пет ТВ адаптација, три филмска сценарија, три речника а аутор је позоришних критика и есејистичких текстова које редовно објављује у својим рубрикама у "Политици" и "Нину". За свој рад 1982. добио је Стеријину награду за критику, 1990. награду "Јоаким Вујић" за животно дело, а 1995. Октобарску награду. Носилац је француског одликовања Витез реда уметности и књижевноси. Аутор серије Извесна питања, Душка Врховац-Пантовић, снимала је разговор за ову емисију на тераси куће у Кикинди где је Ћирилов живео у детињству. Ћирилов говори  о својој породици која има дугу позоришну традицију, о свом детињству, о првим драмским текстовима, песмама, о свом роману у коме помиње "тип балканик" и о томе да ли се наша представа о себи разликује од представе коју странци имају о нама, у садашњем тренутку (мисли се на деведесете прошлог века), расколу моралних вредности...

- Учесници: Јован Ћирилов, саговорник и уредник Душка Врховац-Пантовић
- Реализација Драган Милојковић, Раде Пејчинович, Драган М. Богдановић, Александар Лазаревић, Магдалена Шарић, Александра Лоренцин, Мирослав Војиновић, Горан Ђорђевић, Миленко Јовановић, Никола Лоренцин
- Произведено 1977, Редакција документарног програма

Уторак, 19.05.2015. на РТС Дигитал

Избор из ранијих "Трезора": Емисија санимљена на изложби "Празник књиге" која је Редакција за историографију организовала 2011. поводом "Године књиге"

Празник књиге и весела дружина - Завршавајући учешће РТС у пројекту Министарства културе "Година књиге и језика", Редакција за историографију организовала је изложбу и продају књига издавачке делатности РТС-а, 21. маја 2011. од 10 до 18 часова на тераси која спаја РТС са Дечјим културним центром Београда. Изложбена поставка представљена је са 84 наслова под називом "Антикварна издања" (књига и публикација из ранијих година издавачке делатности РТБ-а и РТС-а) и 18 награђених радова на конкурсу за "Еx либрис" поводом пола века ТВБ. За продају су била понуђена 42 наслова актуелних издања РТС, разврстана у пет области: "Стара и ретка књига", "Историја, теорија и естетика медија", "Књиге за велику и малу децу", "Опредмећени звук", "Посебна и пригодна издања". Изложбу је отварио Зоран Хамовић, директор издавачке куће "Clio", иницијатор и вођа пројекта "Година књиге и језика" 2010/11, а затворио Првослав Плавшић, потпредседник Програмског одбора РТС, дугогодишњи уредник часописа "РТВ Теорија и пракса". Музичку подршку током дана дали су пријатељи Редакције Вокално-инстументална група Сандре Милошевић и Плесна школа "Ritmos Del mundo", а презентацију књиговезачког заната одржао је Живан Анђелковић, књиговезац у штампарији РТС. Аутори изложбе под називом "Празник књиге" Бојана Андрић, Драган Инђић, Милена Јекић, аутор поставке Петар Ђиновић, графички дизајн Милица Алексић, продуцент Добривоје Илић.

- Учесници: издавачи Зоран Хамовић, Драган Инђић; психолог Првослав Плавшић; писци Слободан Станишић, Владимир Андрић; драматург Зорица Јевремовић; инж. Франце Пресетник; новинари Ненад Ристић, Ненад Ј. Ристић; глумица Ружица Сокић; књиговезац Живан Анђелковић; Вокално инструментала група Сандре Милошевић; Плесна група школе "Ritmos Del mundo" и Редакција за историографију са волонтерима.
- Уредник истраживач Весна Дошен, сниматељ Милан Илић, асистент Бојан Даниловић, сниматељ звука Дејан Дражић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, озвучење Никола Крстовић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић.
- Премијерно емитовано 09.09.2011, Редакција  за историографију, репризирано 07.11.2011. у "Трезору".