Trezor

Filmski raj - U poseti smo Jugoslovenskoj kinoteci, na dogovorenom razgovoru sa direktorom Radoslavom Zelenovićem. Nije nam prvi put da dolazimo u Arhiv Kinoteke koji se nalazi na samom kraju Filmskog grada, ali ovog puta razlog je akutan. Digitalizacija je još uvek nedovoljno poznat proces, a trajno arhiviranje filmske trake kao i digitalnih nosača zvuka i slike, još uvek nesigurna praksa, pa odlazimo da saznamo kako se to rešava i radi u najstarijoj filmskoj instituciji u nas. Ni filmski život Raleta Zelenovićeva nije dovoljno poznat, i svaki put se, nešto novo može otkriti o njemu. Zelenović je završio osnovnu školu u Kosovu Polju, gimnaziju u Peći i Prištini, diplomirao je na grupi srpskohrvatski jezik, opšta lingvistika i jugoslovenska književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1968. bavi se amaterskim filmom u Filmskom klubu Doma omladine Beograda. Od 1971. do 1979. je urednik Filmskog programa Doma omladine (selektor programa "Forum mladih" i "Vidici") a od 1979. do 1992. urednik Filmskog programa Televizije Beograd. Autor je ciklusa Jedan autor - jedan film, Karika koja nedostaje, Festove premijere, 50 filmova nagrađenih Oskarom, Filmski maraton... Jedan od osnivača i urednika Trećeg kanala Televizije Beograd. Za direktora Jugoslovenske kinoteke izabran je 1. juna 1992. godine i sa tog mesta penzionisan 2013. Trenutno je v.d. direktora Jugoslovenske kinoteke. Povodom stogodišnjice filma 1995. godine ustanovio je nagradu "Zlatni pečat". Urednik je i realizator mnogih filmskih programa i manifestacija iz oblasti filma, poput FEST-a, Festivala kratkometražnog filma, Filmskog festivala u Sopotu, Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Osnivač je i direktor Festivala evropskog filma na Paliću. Član je Srpske komisije UNESCO, a od 2012. i član Evropske akademije za film. Za naročite zasluge u oblasti filmske umetnosti, 2013. odlikovan je Sretenjskim ordenjem trećeg stepena, a 2014. francuskim ordenom Viteza reda umetnosti i književnosti kao priznanje velikoj posvećenosti i delovanju u korist kulturnih i umetničkih odnosa između Francuske i Srbije.  

- Učesnici: v.d. direktora Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, operater Sistema za digitalnu restauraciju slike Stevan Stanić, sagovornik Bojana Andrić
- Urednik istraživač Vesna Došen, snimatelj Tihomir Mitrović, asistent Srđan Basarić, snimatelj zvuka Nikola Mišić, rasvetljivač Darko Belovuković, saradnik-snimatelj Milena Marković, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Snežana Vranjković, montažer Jovan Banović, autor Bojana Andrić
- Snimano 26.03.2015, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju, urednik Dobrivoje Ilić

Ponedeljak, 11.05.2015. na RTS SAT

Prvo emisija "Događa se i te kako" iz serije Kultura danas iz 1969, zatim o Pozorištu "Nova osećajnost"

Događa se i te kako, Kultura danas - Emisija daje osvrt na upravo završene 14. jugoslovenske pozorišne igre (Sterijino pozorje), održae od 21. maja do 2. juna 1969. u Novom Sadu. Iz štampe: "Slično većini emisija iz serije Kultura danas i ova se odlikovala atraktivnošću. Njena tema, međutim - angažovano pozorište danas kod nas - nije morala da bude svima podjednako interesantna. Ako sudimo po nekim podacima o poseti pozorištima, ona je za veliku većinu TV gledalaca bila potpuno irelevantna. Pa ipak, verovatno je veliki broj ljudi gledao do kraja ovu emisiju jer je reditelj u kritičnim trenucima, kada je razgovor pretio da postane zamoran, ubacivao zanimljive i osvežavajuće odlomke iz predstava sa ovogodišnjeg Sterijinog pozorja. Doda li se tome da je u tim odlomcima iz pozorišnih predstava bilo i golotinje, sigurno je da će ova emisija, ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga, izazvati ponovo burno reagovanje TV pretplatnika. Ako se govori o diskusiji vođenoj pred kamerama na zadatu temu, utisak je da ni izbliza nije dobijen odgovor na pitanje: šta je to zapravo angažovana drama kod nas? Nije recimo, bilo govora o tome da li je našim piscima omiljena forma alegorije i kostimiranih drama čija je radnja smeštena u srednji vek - zaista angažovanost ili možda koketerija iza koje se krije strah da se o današnjem čoveku i njegovom životu govori otvoreno i jasno, sa punom autorskom odgovornošću? Nije postavljeno, a možda je moglo biti, ni pitanje da li je bavljenje "etičkim pitanjima našeg vremena" i "univerzalnim pitanjima čoveka uopšte" samo maska iza koje se krije komformizam? Moguće je da to i nije najbitnije, za razgovor o pozorištu danas, ali bilo bi dobro da se čuje nešto i o tome. Možda ćemo čuti, pošto, izgleda, postoji namera da se ovaj razgovor nastavi." (M. Vučković, "Borba", 22.06.1969)
- Učesnici: Aleksandar Popović, Milosav Buca Mirković, Ferenc Deak, Mirko Miloradović, Velimir Lukić, Milutin Mišić,   Branislav Milošević, Dragan Klaić, Nikola Milić, Lubomir Milin i dr.
- Scenarista Dimitrije Tasić, reditelj Božidar Vučurović, urednik Ljubomir Milin
- Premijerno emitovano 20.06.1969, Redakcija programa iz kulture; reprizirano 26.03.2015 u "Trezoru"

Pozorišna zrnca: "Nova osećajnost" - Posle deset godina rada u Ateljeu 212 i iskustva na Bitefu, dramaturg Borka Pavićević je, u delu Pivare u Skadarskoj ulici, osnovala 1981. godine teatar "Nova osećajnost". Kako je tekao rad pozorišta i sa kojim problemima se pozorište susretalo videćemo iz dva priloga: jedan iz Beogradske hronike emitovan 25. novembra 1981 (novinar Nađa Ivanji Švab), a drugi emitovan u Trećem dnevniku 6. februara 1982 (novinar Dobrivoje Ilić) koji  govore o uspesima i nedaćama nove pozorišne scene. Trideset dve godine kasnije Borka Pavićević gleda te audio-vizuelne zapise, nekoliko kratkih scena iz predstave "Vojcek" u režiji Suade Kapić i sa mnogo sete, ali i ponosa govori o životu tog pozorišta, o mladim glumcima koji su se tu prvi put predstavili javnosti, o rediteljki Suadi Kapić i njenom kasnijem radu u Sarajevu pod opsadom, o tome kako je 1986/87 rad pozorišta u Pivari ometan, kako je najzad, bez podrške gradskih vlasti i kulturne politike pozorište prestalo da postoji, a kako se ni do danas na tom mestu nije ništa drugo rodilo. Nema ni pozorišta, ni pivare, a ceo kompleks od Cetinjske ulice do Skadarlije pogodan za scenska, likovna, muzička dešavanja - nije iskorišćen.  
- Učesnici: Borka Pavićević, direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju i Bojana Andrić, urednik "Trezora"
- Urednik istraživač Vesna Došen, snimatelj Milena Marković, organizator Gordana Grdanović, montažer Ljubomir Plavljanić, urednik Bojana Andrić
- Premijerno emitovano 26.03.2015; Redakcija za istoriografiju, urednik Dobrivoje Ilić