Трезор

Филмски рај - У посети смо Југословенској кинотеци, на договореном разговору са директором Радославом Зеленовићем. Није нам први пут да долазимо у Архив Кинотеке који се налази на самом крају Филмског града, али овог пута разлог је акутан. Дигитализација је још увек недовољно познат процес, а трајно архивирање филмске траке као и дигиталних носача звука и слике, још увек несигурна пракса, па одлазимо да сазнамо како се то решава и ради у најстаријој филмској институцији у нас. Ни филмски живот Ралета Зеленовићева није довољно познат, и сваки пут се, нешто ново може открити о њему. Зеленовић је завршио основну школу у Косову Пољу, гимназију у Пећи и Приштини, дипломирао је на групи српскохрватски језик, општа лингвистика и југословенска књижевност на Филолошком факултету у Београду. Од 1968. бави се аматерским филмом у Филмском клубу Дома омладине Београда. Од 1971. до 1979. је уредник Филмског програма Дома омладине (селектор програма "Форум младих" и "Видици") а од 1979. до 1992. уредник Филмског програма Телевизије Београд. Аутор је циклуса Један аутор - један филм, Карика која недостаје, Фестове премијере, 50 филмова награђених Оскаром, Филмски маратон... Један од оснивача и уредника Трећег канала Телевизије Београд. За директора Југословенске кинотеке изабран је 1. јуна 1992. године и са тог места пензионисан 2013. Тренутно је в.д. директора Југословенске кинотеке. Поводом стогодишњице филма 1995. године установио је награду "Златни печат". Уредник је и реализатор многих филмских програма и манифестација из области филма, попут ФЕСТ-а, Фестивала краткометражног филма, Филмског фестивала у Сопоту, Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Оснивач је и директор Фестивала европског филма на Палићу. Члан је Српске комисије UNESCO, а од 2012. и члан Европске академије за филм. За нарочите заслуге у области филмске уметности, 2013. одликован је Сретењским ордењем трећег степена, а 2014. француским орденом Витеза реда уметности и књижевности као признање великој посвећености и деловању у корист културних и уметничких односа између Француске и Србије.  

- Учесници: в.д. директора Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, оператер Система за дигиталну рестаурацију слике Стеван Станић, саговорник Бојана Андрић
- Уредник истраживач Весна Дошен, сниматељ Тихомир Митровић, асистент Срђан Басарић, сниматељ звука Никола Мишић, расветљивач Дарко Беловуковић, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Снежана Врањковић, монтажер Јован Бановић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 26.03.2015, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Понедељак, 11.05.2015. на РТС САТ

Прво емисија "Догађа се и те како" из серије Култура данас из 1969, затим о Позоришту "Нова осећајност"

Догађа се и те како, Култура данас - Емисија даје осврт на управо завршене 14. југословенске позоришне игре (Стеријино позорје), одржае од 21. маја до 2. јуна 1969. у Новом Саду. Из штампе: "Слично већини емисија из серије Култура данас и ова се одликовала атрактивношћу. Њена тема, међутим - ангажовано позориште данас код нас - није морала да буде свима подједнако интересантна. Ако судимо по неким подацима о посети позориштима, она је за велику већину ТВ гледалаца била потпуно ирелевантна. Па ипак, вероватно је велики број људи гледао до краја ову емисију јер је редитељ у критичним тренуцима, када је разговор претио да постане заморан, убацивао занимљиве и освежавајуће одломке из представа са овогодишњег Стеријиног позорја. Дода ли се томе да је у тим одломцима из позоришних представа било и голотиње, сигурно је да ће ова емисија, ако ни због чега другог а оно због тога, изазвати поново бурно реаговање ТВ претплатника. Ако се говори о дискусији вођеној пред камерама на задату тему, утисак је да ни изблиза није добијен одговор на питање: шта је то заправо ангажована драма код нас? Није рецимо, било говора о томе да ли је нашим писцима омиљена форма алегорије и костимираних драма чија је радња смештена у средњи век - заиста ангажованост или можда кокетерија иза које се крије страх да се о данашњем човеку и његовом животу говори отворено и јасно, са пуном ауторском одговорношћу? Није постављено, а можда је могло бити, ни питање да ли је бављење "етичким питањима нашег времена" и "универзалним питањима човека уопште" само маска иза које се крије комформизам? Могуће је да то и није најбитније, за разговор о позоришту данас, али било би добро да се чује нешто и о томе. Можда ћемо чути, пошто, изгледа, постоји намера да се овај разговор настави." (М. Вучковић, "Борба", 22.06.1969)
- Учесници: Александар Поповић, Милосав Буца Мирковић, Ференц Деак, Мирко Милорадовић, Велимир Лукић, Милутин Мишић,   Бранислав Милошевић, Драган Клаић, Никола Милић, Лубомир Милин и др.
- Сценариста Димитрије Тасић, редитељ Божидар Вучуровић, уредник Љубомир Милин
- Премијерно емитовано 20.06.1969, Редакција програма из културе; репризирано 26.03.2015 у "Трезору"

Позоришна зрнца: "Нова осећајност" - После десет година рада у Атељеу 212 и искуства на Битефу, драматург Борка Павићевић је, у делу Пиваре у Скадарској улици, основала 1981. године театар "Нова осећајност". Како је текао рад позоришта и са којим проблемима се позориште сусретало видећемо из два прилога: један из Београдске хронике емитован 25. новембра 1981 (новинар Нађа Ивањи Шваб), а други емитован у Трећем дневнику 6. фебруара 1982 (новинар Добривоје Илић) који  говоре о успесима и недаћама нове позоришне сцене. Тридесет две године касније Борка Павићевић гледа те аудио-визуелне записе, неколико кратких сцена из представе "Војцек" у режији Суаде Капић и са много сете, али и поноса говори о животу тог позоришта, о младим глумцима који су се ту први пут представили јавности, о редитељки Суади Капић и њеном каснијем раду у Сарајеву под опсадом, о томе како је 1986/87 рад позоришта у Пивари ометан, како је најзад, без подршке градских власти и културне политике позориште престало да постоји, а како се ни до данас на том месту није ништа друго родило. Нема ни позоришта, ни пиваре, а цео комплекс од Цетињске улице до Скадарлије погодан за сценска, ликовна, музичка дешавања - није искоришћен.  
- Учесници: Борка Павићевић, директор Центра за културну деконтаминацију и Бојана Андрић, уредник "Трезора"
- Уредник истраживач Весна Дошен, сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Љубомир Плављанић, уредник Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 26.03.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић