Trezor

O rumunskim događajima iz Televizije Beograd - ovo je treća emisija koja govori o tome kako su izveštavali naši novinari i snimatelji tokom decembarskog prevrata u Rumuniji pre dvadeset i pet godina, koje je ocenjeno najvećim ocenama na "ispitu struke", a Televizija Beograd je za ceo poduhvat dobila pohvale i priznanja od najvećih televizijskih svetskih kuća. U sobi međunarodne razmene, u Takovskoj 10, zajedno su novembra 2009, kao nekad, proveli jedno poslepodne pesnik Adam Puslojić, novinarka Snežana Rodić i snimatelj Ljubomir Sekulić, koji su decembra 1989. bili u samom centru zbivanja, u Bukureštu, u zgradi Televizije.

- Učesnici: književnik Adam Puslojić, novinar Snežana Rodić, snimatelj-reporter Ljubomir Sekulić

- Snimatelj Đuro Ivanović, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka Miroslav Gojković, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Miloš Milovanović, saradnici istoričar Milena Jekić i reditelj Jovan Bačkulja, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Ignjatović, grafička obrada Nikola Rafajlović, montažer Nada Dodig-Zildžić, urednik i sagovornik Bojana Andrić

- Snimano 06.11.2009, premijerno emitovano 29.12.2009, Redakcija za istoriografiju

Iz teksta Bogdana Tirnanića "Televizijski puč": "Da li se okončanje jedne od najstrašnijih diktatura koje je moderni svet upoznao - pad "dinastije Čaušesku" - može označiti "televizijskim pučem"? Na prvi pogled, takva je konstatacija krajnje neodmerena zna li se da je veliki rumunski gazda odavno ograničio trajanje televizijskog programa na jedan sat dnevno. No, koliko je bila strahotna njegova tiranija vidi se baš po tome kako je rumunski prevrat izvršen na najklasičniji mogući način - zauzimanjem radija i televizije. Svet je odavno zaboravio na to pučističko pravilo. Delom zbog tehnološkog napretka, koji svakome omogućava da bez većih napora ima "svoju" televiziju, no još više, iz razloga što samo postojanje televizije pri minimumu demokratskih propozicija vrši onu ulogu koja je nekada pripadala pučistima... Ali, televizija je medij spontanosti. Ono što se u Bukureštu pred televizijskim kamerama događalo angažovalo je protiv Čaušeskua i ljude koji jedva da su i čuli za njega. To je razlog što se snaga televizije, ispoljena u ovom slučaju, najbolje mogla osetiti kilometrima zapadnije od rumunskog glavnog grada, u Beogradu, gde su se, u petak, poznanici na ulicama, umesto za zdravlje, pitali: - Jel' ga uhvatiše, a?... Zato je i faktor jugoslovenske zainteresovanosti za rumunsku sudbinu bio posledica višečasovnog direktnog televizijskog prenosa iz Bukurešta, koji je, podjednako, bio uslovljen našom (jedva jednom!) izmenjenom politikom prema režimu Čaušeskua, i svim prirodnim faktorima koji u ovom delu zemlje omogućavaju nesmetani prijem rumunskog televizijskog programa. Tako je Čaušesku pao dva puta u roku od samo nekoliko časova: prvi put u Bukureštu, kada je osvojen televizijski studio, drugi put u Beogradu, odakle je svet primio televizijsku sliku velikog prevrata. Najbolju potvrdu ovim pretpostavkama pružio bi sam Nikolae Čaušesku da je, u neznanju, pokušao spasavanje gole kože preplivavanjem Dunava, koje je, zbog njega, postalo rumunski nacionalni sport broj jedan. Na ovoj obali proveo bi se još gore nego što mu sleduje na onoj. Ako bi i stigao da se začudi nad prividno bezrazložnim besom, valjda bi shvatio da mu je, posle potcenjivanja sopstvenog naroda, najveća greška to da nikad nije čitao Makluana! ("Politika", 24.12.1989)

Lekcije iz umiranja - film Adama Puslojića o Rumunskoj revoluciji protiv Čaušeskua. U filmu je korišćen tonski zapis prvog sata Rumunske revolucije koji je načinio glumac Jon Karamitru.

- Scenarista Adam Puslojić, Tatjana Lenard; kamermani Ljubomir Sekulović, Aleksandar Ćetković, Veljko Đurović, Tefik Zujović; tonska obrada Siniša Dimitrov, montažer Andrija Dimitrijević, reditelj Zoran B. Petrović

- Proizvedeno 1989/90, Redakcija informativnog programa, reprizirano 29.12.2009. u "Trezoru"

Četvrtak, 11.12.2014. na RTS Satelit

Današnja epizoda serije Vreme televizije prikazuje kako je Informativni program TVB izveštavao o domaćim i stranim događajima 1988. i 1989. godine

Uoči kraja jednopartijskog sistema - 55. epizoda serije Vreme televizije prikazuje kako je Informativni program Televizije Beograd izveštavao o događajima u delu 1988. i u 1989. godini. Prema godišnjem izveštaju TV Beograd "program je, prvo, savladao prezentaciju svih tih događaja za našu televizijsku javnost i, drugo, u njihovom tumačenju izbegao jednostranosti, ali i politički neutralizam, na kome bi se objektivno ostalo da je program bio samo puki registrator zbivanja." U tom duhu, između ostalog, izveštavano je o slovenačkom vidu okupljanjana naroda i usvajanju amandmana na Ustav Slovenije, pogoršavanju međunacionalnih odnosa u Hrvatskoj, sprečavanju Mitinga istine o Kosovu u Ljubljani kao i o programu Ante Markovića, mandatara za sastav Saveznog izvršnog veća. Od spoljnopolitičkih događaja praćeni su Konferencija nesvrstanih u Beogradu, perestrojka u Sovjetskom Savezu, dramatične promene u zemljama real socijalizma i, posebno, rušenju Berlinskog zida. Najzad, najzapaženije je bilo izveštavanje o događajima iz Rumunije kada je oboren Čaušesku. Širi međunarodni značaj imalo je direktno prenošenje programa TV Bukurešt koji je, posredstvom TV Beograd, jedino mogao da se prosleđuje TV mrežama u drugim zemljama. Epizoda se završava prikazom sukoba gledišta o neophodnosti uvođenja višepartijskog sistema i gledišta o prednostima tzv. nestranačkog pluralizma.

- Učesnici: komentatori Nino Brajović i Mihajlo Kovač, direktor TVB Nenad Ristić, urednik Dokumentarne redakcije Srebrenka Ilić, producent Informativnog programa Zlatan Šaran, novinar Miodrag Popov, direktori fotografije Branko Pelinović i Željko Malić, predsednik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović, jedan od osnivača Demokratske stranke Kosta Čavoški

- Scenarista dr Miroslav Savićević; urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen; voditelj Mića Orlović; reditelj Nikola Lorencin

- Premijerno emitovano 13.03.2011, Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić