Трезор

О румунским догађајима из Телевизије Београд - ово је трећа емисија која говори о томе како су извештавали наши новинари и сниматељи током децембарског преврата у Румунији пре двадесет и пет година, које је оцењено највећим оценама на "испиту струке", а Телевизија Београд је за цео подухват добила похвале и признања од највећих телевизијских светских кућа. У соби међународне размене, у Таковској 10, заједно су новембра 2009, као некад, провели једно послеподне песник Адам Пуслојић, новинарка Снежана Родић и сниматељ Љубомир Секулић, који су децембра 1989. били у самом центру збивања, у Букурешту, у згради Телевизије.

- Учесници: књижевник Адам Пуслојић, новинар Снежана Родић, сниматељ-репортер Љубомир Секулић

- Сниматељ Ђуро Ивановић, асистент Милан Ресавац, сниматељ звука Мирослав Гојковић, микроман Гордан Јовић, расветљивач Милош Миловановић, сарадници историчар Милена Јекић и редитељ Јован Бачкуља, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, графичка обрада Никола Рафајловић, монтажер Нада Додиг-Зилџић, уредник и саговорник Бојана Андрић

- Снимано 06.11.2009, премијерно емитовано 29.12.2009, Редакција за историографију

Из текста Богдана Тирнанића "Телевизијски пуч": "Да ли се окончање једне од најстрашнијих диктатура које је модерни свет упознао - пад "династије Чаушеску" - може означити "телевизијским пучем"? На први поглед, таква је констатација крајње неодмерена зна ли се да је велики румунски газда одавно ограничио трајање телевизијског програма на један сат дневно. Но, колико је била страхотна његова тиранија види се баш по томе како је румунски преврат извршен на најкласичнији могући начин - заузимањем радија и телевизије. Свет је одавно заборавио на то пучистичко правило. Делом због технолошког напретка, који свакоме омогућава да без већих напора има "своју" телевизију, но још више, из разлога што само постојање телевизије при минимуму демократских пропозиција врши ону улогу која је некада припадала пучистима... Али, телевизија је медиј спонтаности. Оно што се у Букурешту пред телевизијским камерама догађало ангажовало је против Чаушескуа и људе који једва да су и чули за њега. То је разлог што се снага телевизије, испољена у овом случају, најбоље могла осетити километрима западније од румунског главног града, у Београду, где су се, у петак, познаници на улицама, уместо за здравље, питали: - Јел' га ухватише, а?... Зато је и фактор југословенске заинтересованости за румунску судбину био последица вишечасовног директног телевизијског преноса из Букурешта, који је, подједнако, био условљен нашом (једва једном!) измењеном политиком према режиму Чаушескуа, и свим природним факторима који у овом делу земље омогућавају несметани пријем румунског телевизијског програма. Тако је Чаушеску пао два пута у року од само неколико часова: први пут у Букурешту, када је освојен телевизијски студио, други пут у Београду, одакле је свет примио телевизијску слику великог преврата. Најбољу потврду овим претпоставкама пружио би сам Николае Чаушеску да је, у незнању, покушао спасавање голе коже препливавањем Дунава, које је, због њега, постало румунски национални спорт број један. На овој обали провео би се још горе него што му следује на оној. Ако би и стигао да се зачуди над привидно безразложним бесом, ваљда би схватио да му је, после потцењивања сопственог народа, највећа грешка то да никад није читао Маклуана! ("Политика", 24.12.1989)

Лекције из умирања - филм Адама Пуслојића о Румунској револуцији против Чаушескуа. У филму је коришћен тонски запис првог сата Румунске револуције који је начинио глумац Јон Карамитру.

- Сценариста Адам Пуслојић, Татјана Ленард; камермани Љубомир Секуловић, Александар Ћетковић, Вељко Ђуровић, Тефик Зујовић; тонска обрада Синиша Димитров, монтажер Андрија Димитријевић, редитељ Зоран Б. Петровић

- Произведено 1989/90, Редакција информативног програма, репризирано 29.12.2009. у "Трезору"

Четвртак, 11.12.2014. на РТС Сателит

Данашња епизода серије Време телевизије приказује како је Информативни програм ТВБ извештавао о домаћим и страним догађајима 1988. и 1989. године

Уочи краја једнопартијског система - 55. епизода серије Време телевизије приказује како је Информативни програм Телевизије Београд извештавао о догађајима у делу 1988. и у 1989. години. Према годишњем извештају ТВ Београд "програм је, прво, савладао презентацију свих тих догађаја за нашу телевизијску јавност и, друго, у њиховом тумачењу избегао једностраности, али и политички неутрализам, на коме би се објективно остало да је програм био само пуки регистратор збивања." У том духу, између осталог, извештавано је о словеначком виду окупљањана народа и усвајању амандмана на Устав Словеније, погоршавању међунационалних односа у Хрватској, спречавању Митинга истине о Косову у Љубљани као и о програму Анте Марковића, мандатара за састав Савезног извршног већа. Од спољнополитичких догађаја праћени су Конференција несврстаних у Београду, перестројка у Совјетском Савезу, драматичне промене у земљама реал социјализма и, посебно, рушењу Берлинског зида. Најзад, најзапаженије је било извештавање о догађајима из Румуније када је оборен Чаушеску. Шири међународни значај имало је директно преношење програма ТВ Букурешт који је, посредством ТВ Београд, једино могао да се прослеђује ТВ мрежама у другим земљама. Епизода се завршава приказом сукоба гледишта о неопходности увођења вишепартијског система и гледишта о предностима тзв. нестраначког плурализма.

- Учесници: коментатори Нино Брајовић и Михајло Ковач, директор ТВБ Ненад Ристић, уредник Документарне редакције Сребренка Илић, продуцент Информативног програма Златан Шаран, новинар Миодраг Попов, директори фотографије Бранко Пелиновић и Жељко Малић, председник Демократске странке Драгољуб Мићуновић, један од оснивача Демократске странке Коста Чавошки

- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин

- Премијерно емитовано 13.03.2011, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић