Ali šta hominide - gorile, orangutane, šimpanze i bonobose razdvaja od čoveka? Strukture DNK hominida i čoveka podudaraju se 99 odsto pa ipak, od samog rođenja, naši životi se umnogome razlikuju. Beba čoveka prohodaće tek kad bude imala godinu dana, a s godinama njen život biće mnogo ispunjeniji od života naših dlakavih rođaka. Šta je to u našem telu, u našim genima i u našem mozgu što nas odvaja od drugih živih bića? Šta je to što nas čini ljudima?

Odavno smo svesni da su dve karakteristike - veliki mozak i uspravan hod - glavna obeležja ljudske rase. A u veličini mozga treba tražiti odgovor na pitanje zašto se toliko razlikujemo od naših najbližih srodnika, šimpanzi.

U Institutu "Maks Plank" sprovode se najsavremenija istraživanja u ovoj oblasti. Naučnici upoređuju intelektualne sposobnosti ljudi i šimpanzi.
Što se majmuna tiče, oni imaju odličnu percepciju materijalnog sveta i odlično se snalaze u prostoru, shvataju uzročno-posledične veze pri upotrebi alatki, znaju zašto se nešto pomera. U tom smislu ne razlikuju se mnogo od naše dece. Ono što nas odvaja od drugih vrsta jeste kultura, a ona se, u osnovi, zasniva na našoj sposobnosti da sarađujemo. Šimpanze sarađuju među sobom, ali samo dok mogu da izvuku korist za sebe. Na osnovu tog jednog humanog gesta nauka je potvrdila šta je suština ljudske prirode.

Urednik je Nevena Todorović.