Za tartufe se znalo još pre tri i po hiljade godina, a jedna stara grčka legenda kaže da su bogovi stvarajući svet, sebi da ugode stvorili tartufe, a onda su ih sakrili pod zemlju da ljudima budu nevidljivi.

U antičko doba Teofrast u knjizi «Historia plantarum» spominje tartufe i piše: taj ukras stola, ljudi nazivaše Hydnon i opisuje ih kao «plod bez korena koji nastaje u kombinaciji gromova i jesenjih kiša».

Pitagora je pisao o njihovim jakim afrodizijačkim i hranjivim svojstvima. Ciceron ih je nazivao «sinovima zemlje», a Plinije Stariji u knjizi «Naturalis Historia» zapaža i piše: «...najveće čudo prirode je nastanak i život ove gljive koja živi okružena samo zemljom....».

Hiljadama godina tartufi su bili i jesu, za one koji ih konzumiraju, dokaz prestiža i moći. Dugo se verovalo da nastaju ni iz čega, da ih stvara sama božja sila. Zato su ih nazivali «hranom Bogova».

Autor i urednik: Milica Barjaktarević