Film je pr­vi ce­lo­vi­ti pri­kaz isto­rij­ske či­nje­ni­ce o 5. i 6. ok­to­bru 1934. godine, ka­da je kralj Alek­san­dar Ka­ra­đo­re­vić po­sled­nji put na­pu­stio svoju ze­mlju. On je iz Her­ceg No­vog, od­no­sno iz Zelenike, ra­za­ra­čem "Du­brov­nik" opu­to­vao za Mar­sej i tri da­na ka­sni­je ta­mo stra­dao. U me­mo­ar­skoj li­te­ra­tu­ri i isto­ri­o­gra­fi­ji po­sto­je sa­mo po­je­di­nač­ni de­ta­lji, a ni­gde pot­pu­ni­ja ob­ra­da ovog pe­ri­o­da.

Autor fil­ma je sku­pljao raz­ba­ca­ne po­je­di­no­sti u tek­sto­vi­ma i ko­ri­stio se­ća­nja po­to­ma­ka onih ko­ji su bi­li ak­te­ri tog 5. i 6. ok­to­bra 1934.

Do­ku­men­tar­ni fil­m "Posljednji korak"govori o malo poznatim detaljima, kada je kralj Aleksanadar na putu od Kosovske Mitrovice ka Boki kotorskoj svratio na Cetinje da vidi svoju rodnu kuću, u Herceg Novom nije hteo da posluša savete da zbog lošeg mora otputuje vozom za Francusku, nije hteo da razočara mornare sa broda Dubrovnik. A tu je i priča o kraljevoj poslednjoj poseti liturgiji u manastiru Savina kada su manastirska zvona zazvonila "mrtvačkim" zvukom, a narod rekao "kralj je sam sebi odzvonio"...

Ve­štom mon­ta­žom, atrak­tiv­nim ka­zi­va­njem film da­je šan­su gle­da­o­cu da sa­gle­da da­le­ki do­ga­đaj ko­ji nikoga ne mo­že osta­vi­ti rav­no­du­šnim.