Vojno izdavaštvo i štamparstvo u Velikom ratu

Štamparstvo i izdavaštvo su, bez sumnje, uvek bile važne delatnosti u funkcionisanju svake vojske. U toku borbenih dejstava dobijale su još veći značaj, a kad je u pitanju odbrambeni rat, onda su vojne štamparije nezaobilazne u strategiji odbrane.

Vojno izdavaštvo i štamparstvo u Kraljevini Srbiji delilo je doslovno sudbinu Srpske vojske i naroda sve vreme Velikog odbrambenog rata, od 1914. do 1918. godine.

Iako nedovoljno istražena, zna se da je ova oblast odigrala značajnu ulogu tokom Prvog svetskog rata.

Zato je uz podršku Uprave za tradiciju, standard i veterane Ministarstva odbrane Srbije i uz pomoć Vojnog arhiva Srbije, Vojne štamparije, Vojnog muzeja i drugih kulturnih institucija realizovana ova emisija koja je istražila i gledaocima u pola sata predstavila značaj i delovanje vojnog štamparstva tokom herojske četvorogodišnje epopeje Srpske vojske i naroda.

Kada je 14. jula po starom kalendaru počeo Prvi svetski rat, budući da se znalo da će prestonica, koja je u prvoj vatrenoj zoni, biti bombardovana, pristupilo se hitnoj evakuaciji. Duboko u unutrašnjosti sprovode se dve koncentracije, jedna vojna i druga politička. Prema odluci Generalštaba Kragujevac postaje sedište Vrhovne komande, a po odluci Vlade Niš postaje prestonica zemlje.

Po naređenju generala Stepe Stepanovića male privatne štamparije, koje su bile lako rasklopive i ponovo sklopive, stavljaju se u službu vojske i odbrane otadžbine.

Tako, recimo, vlasnik male beogradske štamparije "Mlada Srbija", Vladimir Anđelković prenosi svoju štampariju u Valjevo. Isto tako štamparske radionice u Kragujevcu, Čačku Nišu i drugim gradovima rade u okviru Štamparije Vrhovne komande.

Sve ispravne štamparske mašine bile su potrebne, kao i štamparski radnici, koji su uglavnom bili mobilisani i po trupama.

A valjalo je svakodnevno štampati neophodan vojni materijal, razne brošure za vojnike, lekarska uputstva za suzbijanje bolesti, razna naređenja i upute.

Takođe, gotovo bez prekida je štampan "Ratni dnevnik", zvanično glasilo Vrhovne komande, a pod uredništvom Ratnog pres biroa.

Usled žestine rata Srpska vojska se povlači, sa njom i mnoštvo naroda, a male štamparije se, gde se to stiglo, rasklapaju i sele ka jugu.

Snažna neprijateljska ofanziva utiče da od 18. oktobra 1915. godine zvanično prestaje i rad štamparske radionice Vrhovne komande.

Šestog novembra u Niš su ušle bugarske okupacione snage, a za Srpsku vojsku i mnoge izbegle počinje put golgote preko Albanije.

Mnogi zauvek ostaju na ovom putu. Ipak, organizovano se kreću prema jugu i pristižu krajem godine na obalu. Iznureni, izgladneli, umiru i od hrane. Uz velike nedaće prebacuju se na ostrvo Krf.

Na ovom grčkom ostrvu Srpska vojska se oporavlja, reorganizuje i već početkom 1916. godine inicira se nabavka jedne štamparske mašine u Italiji sa odgovarajućim slovima i materijalom.

I danas zadivljuje i izaziva duboko poštovanje visoka svest vojnog i državnog rukovodstva o nasušnoj potrebi da se ponovo pokrene štamparstvo i izdavaštvo.

Tako, tamo daleko, na grčkom ostrvu, srpsko vojno štamparstvo i izdavaštvo nastavlja svoj život.

Potreba za štampanjem vojnog materijala je sve veća. Takođe, valjalo je, kao u ogledalu istorije, zabeležiti sve, radi budućih pokolenja koja će prema tome suditi o herojskim životima svojih predaka i učiti o svojoj prošlosti i svom identitetu.

Ali, sve vreme oskudeva se u ispravnim štamparskim mašinama, hartiji.

Zato fascinira podatak da je u 1817. godini u štampariji Vrhovne komande u Solunu odštampano 365 brojeva "Ratnog Dnevnika".

Sve do potpunog oslobođenja vojno štamparstvo i izdavaštvo pratilo je sudbinu Srpske vojske, učestvovalo u svim njenim bitkama, pobedama, izgnanstvu, i najzad se sa svojom vojskom vraća u oslobođenu otadžbinu.

Posebno je zanimljiva i priča o štamparskoj mašini napravljenoj u Torinu oko 1900. godine.

Uz životopis o ovoj nevelikoj mašini ide generacijama, za sad još nepotvrđena, priča da je bila deo štamparske radionice na Krfu koja je radila za potrebe Srpske vojske, a potom u Solunu. U štamparskim krugovima je zato i danas zovu "Solunka".

Autor emisije Milica Bajić Đogo, montaža Ljubomir Plavljanić, režija Lela Janić, snimatelji Milan Stanić, Petar Vujanić, Milan Ilkić.