Horizont: Šta se dogodilo pre Velikog praska?

Otkriće vredno poštovanja do kog je čovek došao jeste da se planeta okreće oko zvezda u galaksiji i da je ta galaksija samo kap u nepreglednom moru galaksija beskonačnog kosmosa. Ali današnja nauka je izgleda spremna da krene korak dalje... s teorijom koja će baciti senku na dosadašnja otkrića u kosmologiji.

Veliki prasak do skora je bio elegantan odgovor na najveće naučno pitanje. On nam daje odgovor ko smo i, ma koliko čudno da zvuči, utešno je znati odakle smo. Nauka nas uverava da je naš Univerzum nastao iz Velikog praska pre trinaest milijardi i sedam stotina miliona godina. Dakle, razvoj Univerzuma možemo da pratimo unazad sve do deset na minus trideset četvrti sekunde posle njegovog „rođenja". Ali to je veoma mala vrednost, je li tako? Na ovom mestu klasična teorija pada u vodu.

Naučnici su toliko počeli da sumnjaju u teoriju o Velikom prasku da su pojedini počeli da razmišljaju o nezamislivom - o tome da Veliki prasak nije bio početak.
Do pre deset godina niko nije sumnjao u to da je nešto postojalo pre Velikog praska, ali danas nije tako.

Dosadašnja teorija počiva na premisama Hablovog dijagrama, po kome je brzina udaljavanja udaljenih galaksija srazmerna njihovoj međusobnoj udaljenosti. I ma koliko ova definicija bila delo genija, ona ima veliku manu. Jer na osnovu Hablovog dijagrama može se zaključiti da je sve što danas vidimo u Univerzumu, počev od nas - drveće, galaksije, zebre, nastalo u trenutku, i to, ni iz čega. I upravo u tome i jeste problem. Postoji uzrok, ali nema posledice.

Teorija o tome da je sve nastalo iz ništavila je nešto čime se fizičar Mičio Kaku bavi skoro čitav svoj život. On kaže da sama teorija zvuči neverovatno, apsurdno. Je li moguće da su galaksije, zvezde i nebo nastali iz jedne čestice? Kako je moguće da je sve što postoji nastalo ni iz čega? Međutim, kad malo bolje razmislite, shvatićete da sve zavisi od toga kako definišete to „ništa".

Urednik je Nevena Todorović.