Хоризонт: Шта се догодило пре Великог праска?

Откриће вредно поштовања до ког је човек дошао јесте да се планета окреће око звезда у галаксији и да је та галаксија само кап у непрегледном мору галаксија бесконачног космоса. Али данашња наука је изгледа спремна да крене корак даље... с теоријом која ће бацити сенку на досадашња открића у космологији.

Велики прасак до скора је био елегантан одговор на највеће научно питање. Он нам даје одговор ко смо и, ма колико чудно да звучи, утешно је знати одакле смо. Наука нас уверава да је наш Универзум настао из Великог праска пре тринаест милијарди и седам стотина милиона година. Дакле, развој Универзума можемо да пратимо уназад све до десет на минус тридесет четврти секунде после његовог „рођења". Али то је веома мала вредност, је ли тако? На овом месту класична теорија пада у воду.

Научници су толико почели да сумњају у теорију о Великом праску да су поједини почели да размишљају о незамисливом - о томе да Велики прасак није био почетак.
До пре десет година нико није сумњао у то да је нешто постојало пре Великог праска, али данас није тако.

Досадашња теорија почива на премисама Хабловог дијаграма, по коме је брзина удаљавања удаљених галаксија сразмерна њиховој међусобној удаљености. И ма колико ова дефиниција била дело генија, она има велику ману. Јер на основу Хабловог дијаграма може се закључити да је све што данас видимо у Универзуму, почев од нас - дрвеће, галаксије, зебре, настало у тренутку, и то, ни из чега. И управо у томе и јесте проблем. Постоји узрок, али нема последице.

Теорија о томе да је све настало из ништавила је нешто чиме се физичар Мичио Каку бави скоро читав свој живот. Он каже да сама теорија звучи невероватно, апсурдно. Је ли могуће да су галаксије, звезде и небо настали из једне честице? Како је могуће да је све што постоји настало ни из чега? Међутим, кад мало боље размислите, схватићете да све зависи од тога како дефинишете то „ништа".

Уредник је Невена Тодоровић.