subota, 10. maj 2014, 21:50
Horizont: Osporavanje nauke
Kakvi su problemi sa kojima se nauka danas suočava? Da li je ovladavanje tehnologijom, kao neophodnim alatom kojim se nauka služi, dovoljno za njenu egzistenciju? Ili možda nauka sebi zadaje veće zadatke nego što je u stanju, na ovom nivou razvoja, da se sa njima suoči?
Ništa od svega toga. Nauka danas vodi sasvim drugačije bitke. Kao po nepisanom vremenskom ciklusu - posle epohe renesanse, racionalizma i prosvetiteljstva, kada je naučno saznanje buknulo i obasjalo humanost, nauku danas prati podozriv pogled publike koja je sumnjičava prema njenim dostignućima.
Šta je razlog tome? Trenutno se najglasnije rasprave vode oko klimatskih promena. Mnogi ne veruju u činjenicu da emisija štetnih gasova u atmosferu, s efektom staklene bašte, utiče na zagrevanje naše planete. Da li svi, ili makar većina naučnika koji se bave klimatskim promenama, izvrću dobijene podatke? Danas je poljuljano i poverenje u druge naučne teorije, poput one jesu li vakcine bezbedne, ili pitanja da li HIV zaista izaziva sidu. Organizovani su žestoki i energični protesti protiv upotrebe genetski modifikovane hrane.
Razlog, dakle, ne leži kao nekad u pukom sučeljavanju ideja, već je nauka danas postala kontaminirana zloupotrebom informacija do kojih je s teškom mukom stizala. Sve je postalo potrošnja, pa i naučni domen koji je preplavljen neselektivnim korišćenjem svoje dragocene tvari: novim činjenicama, novim saznanjem, novim idejama. Nauka je u ovakvim globalnim društvenim okolnostima doživela entropiju. Ima li tome leka?
Urednik je Nevena Todorović.
komentari