Хоризонт: Оспоравање науке

Ништа од свега тога. Наука данас води сасвим другачије битке. Као по неписаном временском циклусу - после епохе ренесансе, рационализма и просветитељства, када је научно сазнање букнуло и обасјало хуманост, науку данас прати подозрив поглед публике која је сумњичава према њеним достигнућима.

Шта је разлог томе? Тренутно се најгласније расправе воде око климатских промена. Многи не верују у чињеницу да емисија штетних гасова у атмосферу, с ефектом стаклене баште, утиче на загревање наше планете. Да ли сви, или макар већина научника који се баве климатским променама, изврћу добијене податке? Данас је пољуљано и поверење у друге научне теорије, попут оне јесу ли вакцине безбедне, или питања да ли ХИВ заиста изазива сиду. Организовани су жестоки и енергични протести против употребе генетски модификоване хране.

Разлог, дакле, не лежи као некад у пуком сучељавању идеја, већ је наука данас постала контаминирана злоупотребом информација до којих је с тешком муком стизала. Све је постало потрошња, па и научни домен који је преплављен неселективним коришћењем своје драгоцене твари: новим чињеницама, новим сазнањем, новим идејама. Наука је у оваквим глобалним друштвеним околностима доживела ентропију. Има ли томе лека?

Уредник је Невена Тодоровић.