TV feljton: In memoriam, Svetlana Velmar-Janković

Svetlana Velmar-Janković bila je jedna od najvećih srpskih književnica, koja je svojim pisanjem obeležila poslednjih dvadeset pet godina. Ali, i više od toga, ova umetnica ostaće upamćena kao značajni urednik Prosvete (osnivač biblioteke "Baština", sa Elijem Fincijem kourednik časopisa "Književnost"), aktivista za slobodu govora i ukupnu demokratizaciju Srbije. Na svoj nenametljiv, ali prepoznatljivo autoritaran način učestvovala je u javnom, književnom i čak političkom životu Srbije. Nema gotovo ni jednog srpskog književnika koji od nje nije dobio reč pohvale, potpore, ili uveravanja da sa svojim literarnim radom treba da nastavi.

Svetlana Velmar-Janković rođena je 1. februara 1933. u Beogradu. Kao ćerka Vladimira Velmar-Jankovića, proživela je težak život pun neizvesnosti i iskušenja, o čemu je nešto napisala u svojoj knjizi "Prozraci". Posle rata pohađala je Četvrtu beogradsku gimnaziju. Francusku kniževnost studirala je na Beogradskom univerzitetu. Prvo zanimanje pronašla je u "Dečjoj štampi", da bi javnosti postala znana potom kao urednik edicija za nova dela domaćih pisaca u "Prosveti". Kao pisac u književnost ulazi knjigom "Ožiljak" još 1956, ali stvarnu poznatost postiže tek romanom "Lagum" (1991). Do poslednjih dana ostala je miljenica srpske, ali i francuske čitalačke publike. U TV feljtonu Aleksandara Gatalice, Svetlana Velmar-Janković govori o vremenu pre nego što je napisala "Lagum", o tome kako je pisala ovu, danas već klasičnu knjigu, kao i godinama slave koje su usledile nakon toga.