Trezor

Komentari Dragoslava Mihailovića - Na kraju ove Trezorske nedelje, u celini posvećene Golom otoku, Golootočanima i zastupljenosti ove teme u programima nekada Televizije Beograd i sadašnjeg javnog servisa Srbije, gost u studiju je književnik, akademik i Golootočanin Dragoslav Mihailović. Utisak koji ostavlja činjenica da je ovaj toponim prvi put izgovoren u Televiziji Beograd tek 1986. godine od strane Srebrenke Ilić, urednice u Dokumentarnom programu, i mada je tad "probijen led", nije mnogo promenjen ni kasnije. Malobrojne su one emisije koje su se više i detaljnije bavile ovom temom, a Trezor se trudi da, bar donekle, to ispravi. Sam Mihailović, mada autor nekoliko knjiga sa ovom temom, retko je učestvovao u emisijama koje su se bavile Golim otokom, ne zato što nije želeo već zato što najčešće nije pozivan.

Tako je bilo i sa emisijom Porota, Televizije Beograd iz 1990. koju je publika prethodnih dana imala priliku da vidi. Osim dragocenih komentara i ličnih sećanja, gost je sa nama i publikom podelio i jedan skoro otkriveni dokument iz Titovog arhiva. Radi se o zvaničnom pismu koje je decembra 1975. Vladimir Dedijer uputio Saveznom sekretaru za inostrane poslove Milošu Miniću, a kojim se potvrđuje da Josip Broz Tito neće snositi odgovornost po pitanju Golog Otoka i da je Dedijer lično prikupio sve potrebne informacije koje potvrđuju da optužbe protiv njega nisu poslate u Raselov sud, koji je trebalo u svom sledećem sazivu da se bavi ovim zločinima. Inače, Dedijer je lično pozvao Mihailovića da otvori rad Trećeg Raselovog suda svojim govorom o Golom otoku. Do Trećeg zasedanja Raselovog suda nije došlo.

- Učesnici: književnik Dragoslav Mihailović, sagovornik Bojana Andrić

- Realizacija: tehn.vođstvo Miša Bačević, scenograf Nataša Bogdanović, snimatelj zvuka Slaviša Lepojević, dizajner svetla Vladimir Velikinac, kamermani Boško Janković, Siniša Svijić, Nedeljko Maletić; video mikser Ivona Živković, organizator  Gordana Grdanović, reditelj Milan Kundaković, urednik Bojana Andrić

- Snimano 28.03.2014, premijerno emitovanje, Redakcija za istoriografiju, urednik Dobrivoje Ilić

Beleška sa Golog otoka - jedna od reportaža iz serije ZIP (Za i protiv). Repotaža je snimljena povodom odluke od 20. jula 1987. da Goli otok od zatvora postane turistička atrakcija. U uvodu autor Milorad Komrakov kaže: "Da li  će ovog leta umesto kažnjenika, Goli otok primati turiste. Javnost je obaveštena da će odlukom Izvršnog odbora veća Sabora Hrvatske od 20. jula prošle godine, nakon 40 godina postojanja, poslednjeg dana ove godine i zvanično biti zatvoren Kazneno-popravni dom Rab Goli otok. Oko 400 zatvorenika  koji su ovde izdržavali kazne, već je premešteno u druge kazneno-popravne domove u zemlji. Sada je na Golom otoku samo 30-tak osuđenika koji su neophodni za održavanje postojećih objekata. Pitanje je dana  kada će i oni biti premešteni. Zvaničnih objašnjenja zatvaranja Golog otoka još nema. U republičkom Sekretarijatu za pravosuđe i upravu Hrvatske, u čijoj je sada nadležnosti Goli otok nezvanično smo saznali da će odgovor na ovo pitanje kao i dalja sudbina Golog otoka biti poznati za nekoliko meseci, možda u aprilu. Međutim, u razgovoru sa opštinarima na Rabu i uvidom u istorijsku građu i dokumentaciju o Golom otoku, vrlo je lako zaključiti da su razlozi zatvaranja zatvora  pre svega ekonomske prirode. Uprkos višegodišnjim naporima na poboljšanju životnih i radnih uslova na ostrvu, odavno se pokazalo da je  Goli otok previše skup za to. Čulo se negde da je nemoguće uložiti toliko para  koliko je neophodno da ova kazneno-popravna ustanova  normalno ostvaruje svoju ulogu u skladu sa vremenom u kome živimo. Podsetimo se za kratko istorije osnovnih činjenica o Golom otoku koji je danas na zalasku karijere. Krajem 1948. godine doneta je odluka da se na Golom otoku osnuje posebna ustanova u koju su upućivana lica kažnjena zbog izjašnjavanja za rezoluciju Informbiroa i novog ustavnog poretka. Mada je u zemlji bilo i drugih zatvora, Goli otok postaje po tome najpoznatiji. Prvi kažnjenici, njih oko 1500 stigli su na Goli otok 9. jula 1949. godine, prve žene deportovane su ovde aprila 1950. a godinu dana kasnije stigli su i prvi vojni zatvorenici. Većina je kažnjena takozvanim  društveno korisnim radom, na Golom otoku i susednom ostrvu Sveti Grgur bilo je 11694 lica. Godine 1957. na Goli otok počeli su da dolaze i obični zatvorenici a dve godine kasnije pretvoren je u kazneno popravni dom za mlađe punoletnike.

- Učesnici: Ivo Staničić, predsednik Izvršnog veća SO Rab, sagovornik i autor Milorad Komrakov

- Urednik: Nino Brajović, prilog pripremio Milorad Komprakov; TV realizacija: Milan Hrecak, Aleksandar Ćetković, Miodrag Rakić, Zoran Sinđelić, Josif  Ljubomirov, Dragan Ušendić, Aleksandar Arnautović, Dževdet Uzović, Miljko Popov, Velimir Pejčić, Milan Vlaškić, Vukašin Smiljković, Mile Ilić, Ljubica Grmuša, Marija Zlatar, Vladimir Radulović, inž. Nada Grebenar, Zoran Mihajlović, Ilija Pavlović, Ivan Peić, Ljiljana Stefanović, Mirjana Maksimović, reditelj Duško Knežević

- Premijerno emitovano 18.02.1988, Redakcija informativnog programa