Трезор

Коментари Драгослава Михаиловића - На крају ове Трезорске недеље, у целини посвећене Голом отоку, Голооточанима и заступљености ове теме у програмима некада Телевизије Београд и садашњег јавног сервиса Србије, гост у студију је књижевник, академик и Голооточанин Драгослав Михаиловић. Утисак који оставља чињеница да је овај топоним први пут изговорен у Телевизији Београд тек 1986. године од стране Сребренке Илић, уреднице у Документарном програму, и мада је тад "пробијен лед", није много промењен ни касније. Малобројне су оне емисије које су се више и детаљније бавиле овом темом, а Трезор се труди да, бар донекле, то исправи. Сам Михаиловић, мада аутор неколико књига са овом темом, ретко је учествовао у емисијама које су се бавиле Голим отоком, не зато што није желео већ зато што најчешће није позиван.

Тако је било и са емисијом Порота, Телевизије Београд из 1990. коју је публика претходних дана имала прилику да види. Осим драгоцених коментара и личних сећања, гост је са нама и публиком поделио и један скоро откривени документ из Титовог архива. Ради се о званичном писму које је децембра 1975. Владимир Дедијер упутио Савезном секретару за иностране послове Милошу Минићу, а којим се потврђује да Јосип Броз Тито неће сносити одговорност по питању Голог Отока и да је Дедијер лично прикупио све потребне информације које потврђују да оптужбе против њега нису послате у Раселов суд, који је требало у свом следећем сазиву да се бави овим злочинима. Иначе, Дедијер је лично позвао Михаиловића да отвори рад Трећег Раселовог суда својим говором о Голом отоку. До Трећег заседања Раселовог суда није дошло.

- Учесници: књижевник Драгослав Михаиловић, саговорник Бојана Андрић

- Реализација: техн.вођство Миша Бачевић, сценограф Наташа Богдановић, сниматељ звука Славиша Лепојевић, дизајнер светла Владимир Великинац, камермани Бошко Јанковић, Синиша Свијић, Недељко Малетић; видео миксер Ивона Живковић, организатор  Гордана Грдановић, редитељ Милан Кундаковић, уредник Бојана Андрић

- Снимано 28.03.2014, премијерно емитовање, Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Белешка са Голог отока - једна од репортажа из серије ЗИП (За и против). Репотажа је снимљена поводом одлуке од 20. јула 1987. да Голи оток од затвора постане туристичка атракција. У уводу аутор Милорад Комраков каже: "Да ли  ће овог лета уместо кажњеника, Голи оток примати туристе. Јавност је обавештена да ће одлуком Извршног одбора већа Сабора Хрватске од 20. јула прошле године, након 40 година постојања, последњег дана ове године и званично бити затворен Казнено-поправни дом Раб Голи оток. Око 400 затвореника  који су овде издржавали казне, већ је премештено у друге казнено-поправне домове у земљи. Сада је на Голом отоку само 30-так осуђеника који су неопходни за одржавање постојећих објеката. Питање је дана  када ће и они бити премештени. Званичних објашњења затварања Голог отока још нема. У републичком Секретаријату за правосуђе и управу Хрватске, у чијој је сада надлежности Голи оток незванично смо сазнали да ће одговор на ово питање као и даља судбина Голог отока бити познати за неколико месеци, можда у априлу. Међутим, у разговору са општинарима на Рабу и увидом у историјску грађу и документацију о Голом отоку, врло је лако закључити да су разлози затварања затвора  пре свега економске природе. Упркос вишегодишњим напорима на побољшању животних и радних услова на острву, одавно се показало да је  Голи оток превише скуп за то. Чуло се негде да је немогуће уложити толико пара  колико је неопходно да ова казнено-поправна установа  нормално остварује своју улогу у складу са временом у коме живимо. Подсетимо се за кратко историје основних чињеница о Голом отоку који је данас на заласку каријере. Крајем 1948. године донета је одлука да се на Голом отоку оснује посебна установа у коју су упућивана лица кажњена због изјашњавања за резолуцију Информбироа и новог уставног поретка. Мада је у земљи било и других затвора, Голи оток постаје по томе најпознатији. Први кажњеници, њих око 1500 стигли су на Голи оток 9. јула 1949. године, прве жене депортоване су овде априла 1950. а годину дана касније стигли су и први војни затвореници. Већина је кажњена такозваним  друштвено корисним радом, на Голом отоку и суседном острву Свети Гргур било је 11694 лица. Године 1957. на Голи оток почели су да долазе и обични затвореници а две године касније претворен је у казнено поправни дом за млађе пунолетнике.

- Учесници: Иво Станичић, председник Извршног већа СО Раб, саговорник и аутор Милорад Комраков

- Уредник: Нино Брајовић, прилог припремио Милорад Компраков; ТВ реализација: Милан Хрецак, Александар Ћетковић, Миодраг Ракић, Зоран Синђелић, Јосиф  Љубомиров, Драган Ушендић, Александар Арнаутовић, Џевдет Узовић, Миљко Попов, Велимир Пејчић, Милан Влашкић, Вукашин Смиљковић, Миле Илић, Љубица Грмуша, Марија Златар, Владимир Радуловић, инж. Нада Гребенар, Зоран Михајловић, Илија Павловић, Иван Пеић, Љиљана Стефановић, Мирјана Максимовић, редитељ Душко Кнежевић

- Премијерно емитовано 18.02.1988, Редакција информативног програма